Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    0 3411
    Пратите нас

    Уколико се антивирусна превенција у облику спреја покаже као ефикасна, неће нам бити потребне ни маске, ни социјална дистанца, тврди директорка одељења Имунобиологије вирусних инфекција у Лиону Бранка Хорват.

    У Међународном Центру за инфективна истраживања у Лиону ради и једна научница која је важан део свог школовања остварила у Загребу — Бранка Хорват, специјалиста у области имуновирусологије. У овом центру је директорка одељења Имунобиологије вирусних инфекција.

    Рођена је у Београду, где је завршила Медицински факултет, а након тога магистрирала и докторирала молекуларну биологију, смер вирологија и имунологија на Медицинском факултету у Загребу. Преко америчког универзитета Јејл и професуре на Медицинском факултету у Загребу, коначно се смешта у Лион, у институт Инсерм.

    Каква је сада ситуација с пандемијом у Француској?

    — Слично је као и свуда у свету, карантин се завршава 11. маја, па људи седе код куће и чекају да то дође како би наставили с активностима. Све стоји и чека, школе су затворене, а универзитети вероватно неће радити до септембра, рекла је др Бранка Хорват за „Вечерњи лист“.

    У некој смо фази ишчекивања, хоће ли се смањити број пацијената, хоће ли се наћи неки нови лек... за вакцине се зна да их неће бити још најмање годину дана, вероватно и касније. Траје ишчекивање, додала је.

    Зашто су неке земље више погођене од других?

    Како објашњава Хорватова, јаснију ситуацију и објашњење шта се тачно догодило у тим земљама даће епидемиолошко истраживање, видеће се у чему су разлике између европских земаља. Кина је, с обзиром на број становника, заправо имала мали број оболелих. Имали су мање него Италија.

    — Међутим, чујем и да се велики број преминулих у Италији бележи као жртве корона вируса, а умрли су из других разлога. Пуно је ту ствари које треба до краја дефинисати и анализирати, каже.

    Шта би могао да буде повољан начин лечења?

    — За сада, изгледа да лечење пацијената с респираторним синдромом антителом специфичним за рецептор интерлеукина 6 (Тоцилизумаб) може бити обећавајуће. Недавно су објављени резултати једне француске групе која је на томе радила, али на врло малом броју пацијената. Код више од 80 одсто случајева не треба радити ништа, болест прође сама од себе, објаснила је.

    Како каже, само код мањег дела људи, где се јавља хиперинфламација, треба третирати одговор организма на вирус, а не сам вирус. Оно на чему они раде у лабораторији, јесте да покушавају да спрече улазак вируса пептидима. Не вакцином, него привременом превенцијом инфекције респираторног тракта.

    — Идеја је да човек ујутру, већ након прања зуба, узме пептиде користећи спреј, па тако остаје заштићен од инфекције цео дан. То је антивирусна превенција, што сада покушавамо да развијемо као приступ. Ако се то покаже ефикасним, неће нам требати ни маске ни друштвено дистанцирање, рекла је др Бранка Хорват.

    Каже и да су превентивни приступ пептидима „прилично добро“ развили за вирус богиња, али и за вирус нипах, један нови вирус који се појавио пре двадесетак година. Како она објашњава, такође потиче од шишмиша, а далеко је опаснији од САРС-а, јер након инфекције човека изазива смртност и до 90 одсто.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Француска, лек, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога