Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    245
    Пратите нас

    Док напредак у области медицине помаже у борби против вируса, други аспекти модерног живота, укључујући крчење шума, урбанизацију и интензивну пољопривреду, доприносе избијању нових епидемија. Пошто је створио такве околности, човек ће морати да пронађе начин да брзо и ефикасно одговори заразним болестима.

    Криза проузрокована вирусом корона очигледно је изненадила владе великог броја држава, иако стручњаци већ деценијама упозоравају да ће се разорна епидемија вируса једном сигурно десити. Историја је пуна епидемија које су модификовале животе људи, преноси РТС.

    Да ли можемо очекивати нове пандемије?

    Да. Опасност од ширења нових заразних болести порасла је у модерно доба и због интензивне међународне трговине и честих путовања које омогућава авионски саобраћај. Посебно су опасни патогени који се ефикасно преносе дисајним путевима.

    Одакле долазе нове заразне болести?

    Око 75 одсто вируса који могу угрозити здравље људи долази од животиња. Сматра се да су слепи мишеви извор вируса корона, који је изазвао епидемије сарса, мерса и ковида 19.

    Претња од слепих мишева делимично је одраз и њихове бројности. Окупљају се у групама од по неколико хиљада јединки и стварају идеално окружење за ширење вируса, који преко других животиња често стигну и до човека.

    Које околности погодују ширењу вируса?

    Стручњаци су идентификовали бројне факторе који доприносе ризику од такозваног преливања, односно преласка вируса са једне врсте на другу.

    Узурпација природе

    Како расте светска популација, расте и потреба за храном. Трговина дивљим животињама које се користе у исхрани је у константном порасту. На многим пијацама, од којих су најпознатије оне у Кини, живе дивље животиње се још увек држе у нехигијенским условима и у близини човека.

    Насељавање нових предела као и активности попут искоришћавања шума и рударства доводе људе у све ближи и чешћи контакт са дивљим животињама, које су увек потенцијални извор нових вируса.

    Коришћење дивљих животиња у исхрани

    Како расте светска популација, расте и потреба за храном. Трговина дивљим животињама које се користе у исхрани је у константном порасту. На многим пијацама, од којих су најпознатије оне у Кини, живе дивље животиње се још увек држе у нехигијенским условима и у близини човека.

    Урбанизација

    Око 55 одсто људи живи у урбанизованим подручјима – 1960. године тај проценат био је 34. Стално ширење градских подручја привлачи и дивље животиње – пацове, мајмуне, птице, лисице и остале врсте које успешно преживљавају на рачун хране коју човек одбаци.

    Сточарство

    Патогени са животиња често нађу пут до човека и на животињским фармама. Као и код људи, када се на малу површину смести велики број крава, свиња или пилaди, вируси добијају плодно тло за неконтролисано ширење. Антибиотици који се користе да подстакну раст животиња, такође могу да пробуде патогене који су отпорни на њих.

    Климатске промене

    Пораст температуре и све већи број топлих дана погодују комарцима, крпељима и сличним врстама које код човека могу изазвати различите болести.

    Како спречити избијање нових пандемија?

    Како је тешко поверовати да се било која од околности које погодују ширењу вируса може драстично променити, стручњаци верују да је кључ у пажљивијем и обухватнијем праћењу потенцијално опасних вируса и развијању здравствених система који су спремни да брзо и ефикасно одговоре на нове проблеме.

    Једнако је важно развити капацитете за брзу производњу тестова и вакцина које ће омогућити брзу реакцију у борби против заразних болести. 

    Прочитајте и:

    Тагови:
    пандемија, вирус корона
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога