Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    208
    Пратите нас

    Уколико превентивним мерама доведемо до поравњања епидемије, можемо да се надамо паду оболелих, истакао је имунолог др Срђа Јанковић.

    Када је епидемиолошка ситуација у питању, др Јанковић је рекао да ако гледамо бројке можемо да говоримо о заравњену, али не би се ослањао на то.

    „Постоји и даље потенцијал да се ствари погоршају пре свега ако не користимо превентивне мере“, рекао је др Јанковић, гостујући у јутарњем програму ТВ Пинк, и додао да ако сви буду доследни у мерама и сви мисле на то како да што пре дође до поравњања епидемије, можемо да се надамо паду оболелих.

    Како каже, потенцијал постоји и за ситуацију да крива иде и на горе и на доле.

    „Стручњаци се надају да ће климатски услови током лета помоћи сузбијању епидемије, али показало се да то није довољно само по себи. Показало се да летњи таласи нису погоднији од оних  на јесен или зиму. Колико то може да ослаби вирус, научно је питање“, рекао је др Јанковић, додавши да то свакако није довољно и да морамо да спречавамо преношење са особе на особу, без обзира на годишње доба.

    Може ли корона да се добије више пута

    Др Јанковић је истакао да већина људи није дошла до заражавања, а не зна се ни да ли може поново да се разболи од короне.

    „Долазе информације и из других земаља да се нема баш имунитет после прележане короне, као и да се – уколико га има – не зна колико траје. Поред антитела, постоји и ћелијски имунитет који такође може да спречи да се вирус шири организмом. Њега теже меримо рутинским тестовима, али особе које га имају лакше подносе заразу“, рекао је др Јанковић и додао да је тешко предвидети број људи са трајним имунитетом.

    Како каже, спречавање заражавања је најбоља опција тренутно, која доводи до тога да се вирус не шири.

    Када су жаришта у питању, др Јанковић истиче да је Београд жариште јер је велики град и јер је велико кретање у њему, па је тамо, додаје, највећи потенцијал за даље преношење.

    Када је крвна плазма у питању, доктор каже да се она не даје свим пацијентима, да иза одлуке стоји конзилијум и да се даје само онима којима је најпотребнија.

    „Много је важније препознати на време пацијенте који могу имати потенцијалну корист од ове терапије“, рекао је др Јанковић, и додао да је много важно препознати пацијенте код којих се развија тежа клиничка слика, и њу предупредити.

    Корона може да остави последице

    Др Јанковић је рекао да последице од вирус могу бити озбиљне и да корона може оставити последице на плућима, али и да већина пацијената може да остане без њих.

    „Наслов у коме пише да сам ја рекао да корона не оставља последице није тачан“, рекао је др Јанковић.

    Др Јанковић је рекао да у болницама тренутно постоји баланс, јер, како каже, број оних који се отпуштају већи је од оних који се примају, али додаје да то ништа не значи, као и да не сме поново да се догоди разбуктавање.

    Он је нагласио да је велика већина људи схватила опасност и понаша се одговорно.

    Корона код деце

    Када су деца у питању, др Јанковић каже да је јако битно схватити да не постоји група која је мање угрожена. Чињеница је да је мањи број деце заражен, али то не искључује да они могу добити и тежу клиничку слику.

    „Преминули међу децом су екстреми, али то не умањује трагедију. Нико није априори заштићен, морају се спроводити превентивне мере-рекао је др Јанковић.

    Када је полазак деце у школу на јесен у питању, др Јанковић сматра да је социјализација јако битна, па мора добро да се одвага шта ће да се ради.

    „Све стране имају своје, јаке аргументе, суштина је само да се одвага у датом тренутку шта је мања штета“, рекао је др Јанковић. 

    Ове године је одмор боље провести у Србији

    Доктор истиче да је овог лета најбоље остати овде, и апеловао је да се све мере које су на снази доследно и ригорозно спроводе, без обзира да ли се људи одлучили да иду на море или остану у земљи.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    Срђа Јанковић, Србија, вирус корона
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога