Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    0 963
    Пратите нас

    Брдовито Драгачево некад је у целом свету било препознатљиво по добром и квалитетном семенског кромпиру. Стару славу овом крају данас враћају домаћи научници и сада се на имањима некадашњег Центра за кромпир подно планине Јелице по систему аеропонике узгајају безвирусне саднице, међу којима је драгачевски месечар.

    „У мрежарнику у Гучи расту прве генерације оваквог семенског кромпира. Аеропоника подразумева да се биљка храни из ваздуха, а не из земље. На тај начин постиже се оптималан однос хранива и кисеоника. Продужава се вегетациони период, на крају столона формира се кртола и кад достигне одређену величину кромпир се бере. Свака биљка која се храни на овај начин формира око 20 мини-кртола које се после саде у пољу“, рекао је за РИНУ Зоран Броћић професор на Пољопривредном факултету у Земуну, преноси Б92.

    У специјалној лабораторији ради се на производњи пет сорти кромпира, али и на поновној популаризацији заборављене сорте драгачевски месечар, који сада доживљава своју ренесансу. За један хектар потребно је 60.000 мини-кртола, од којих може да настане до 20 тона семена. Када се ради по систему аеропонике, нема сумње да ће такав кромпир успети на било ком простору. Приноси су већи и до шест пута. а то је оно што радује све произвођаче.

    „Она даје једну јаку биљку која је аклиматизована, једино што не расте у земљи. Проверили смо на доста огледа у Србији и у иностранству и потпуности је идентична другим сортама кромпира“, каже Броћић.

    Ова иновативном методом до сад је у Гучи направљено хиљаде биљака. На овај начин драгачевском кромпиру вратиће се некадашњи значај и оно што тренутно увозимо биће нам на дохват руке и то на планини Јелици.

    „Мислим да би требалo да се вратимо домаћим семенским аутохтоним сортама кромпира које су доста отпорније на штеточине и које су аклиматизоване. Треба да се ослањамо на наше домаће производе, а не на увоз из Европске уније, јер после пандемије више ништа није сигурно. Овде имамо домаћи, изузетан производ“, рекао је Милић Домановић, в.д. директора Центра за кромпир у Гучи.

    Тагови:
    Драгачево, пољопривреда, кромпир
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога