Да ли је морска вода спас за опстанак човечанства

CC0 / / Мртво море
Мртво море - Sputnik Србија
Пратите нас
Вероватно нисте знали како је највећи светски произвођач десалинизиране воде Саудијска Арабија. Ако сте и знали, не знате да се један немали део света водом снабдева управо на такав начин.

Тај поступак који се зове одсољавање делимично је или потпуно уклањање отопљених соли из морске или братичне воде. Делимична десалинизација довољна је за добијање питке воде и воде за различите примене у индустрији и за пољопривредне сврхе. Потпуна десалинизација нужна је за спремање котловске воде за парна енергетска постројења (термоелектрана, нуклеарна електрана), пише Вечерњи лист.

Ко се све снабдева водом из мора, а ко водом из кишнице 

Реч је о поступку о чијем резултату тренутно зависи доступност воде за један посто светског становништва, дакле 70 милиона. Но, Уједињене нације очекују да ће се 14 посто светске популације сусрести с оскудицом воде до 2025. године. Тако је очито да ће десалинизација бити све важнији избор добијања питке воде у појединим регијама у свету. Попут, рецимо, Аустралије која већим делом у снабдевању водом зависи и од прикупљања кишнице. Још је учесталији тај процес у Кувајту, где се потребе за водом покривају у целости десалинизацијом, што је по пропорцији највише у свету. Такав поступак је чест и у Израелу, где се у погонима у Хадери, Палмахима, Ашкелона и Сорека врши десалнизација, којом се за цену мању од 40 центи добија један кубик воде. У Сингапуру од 2006. године исти процес даје воду за цену од 49 центи за кубик.

У Европи је Шпанија подигла први погон за десалинизацију, и то пре готово 40 година, па је данас највећи корисник тако добијене воде у западном свету, а од тога су развили и пословну грану с компанијама које сличне погоне подижу у Индији, на Блиском истоку и Северној Америци.

„Ројтерс“ је пре неколико дана објавио причу о подизању највећег светског погона за производњу десалинизиране воде у Саудијској Арабији, која је и највећи светски произвођач тако добијене воде, на коју отпада 22 посто светске производње. Но, агенција напомиње како је због тога та земља и највећи „произвођач“ отпада који је нуспроизвод ове енергетски врло захтевне индустрије, а локални научници то покушавају да промене.

Тамо постоји и владин институт који се бави само десалинизацијом, а Ахмед ел Амоуди, његов шеф, гледа будућност у којој се процес одвија уз добијање соли натријум-хлорида, магнезијума и калцијума, који долазе из морске воде уз чисту, а не би било високослане отпадне воде, коју зовемо саламуром, а коју би онда морали да испуштамо натраг у море.

„Екстракцијом минерала можемо имати користи од мора и његових блага“, рекао је Амоуди.

Саламура шкоди мору

Он иначе ради и за владину компанију „Saline Water Conversion Corporation, SWCC“, за коју се наводи како производи 69 посто саудијске десалинизиране воде. У власништву те компаније је и неколико патената на технологије којима се извлаче минерали и други састојци из морске воде.

Испуштање саламуре у море може нашкодити морским екосистемима. Студија коју су подупрли Уједињене нације прошле је године закључила како на сваку литру чисте воде добијене десалинизацијом отпада литар и по саламуре. У свету данас постоји чак 16.000 погона за десалинизацију. Нови велики погон у Џубајлу, највећи у свету, дневно може произвести 1,4 милиона кубика чисте воде, но и овде се догађа да се саламура као нуспроизвод избацује у Персијски залив. SWCC је објавио како је комплетирао седам нових погона за десалинизацију, чиме је бројка њихових фабрика у Саудијској Арабији нарасла на 33. Неколико погона је и у приватним рукама.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала