Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    2418
    Пратите нас

    Да би дочекали крај епидемије потребно је да барем 60 одсто становника буде имуно на корона вирус, а потребни имунитет, односно антитела, можемо да стекнемо природним путем или да се заштитимо уз помоћ вакцине. У нашој земљи спроводи се истраживање везано управо за антитела стечена природним путем, а о томе је говорио и епидемиолог др Предраг Кон.

    „Ми имамо студију која је урађена, чекамо да буде и званично објављена. Имунитет има око 20 одсто грађана, имају антитела и то значи да су били у контакту са вирусом. Природно разрешење сваке пандемије је преко 60 одсто оних који имају имунитет, то је или заражавање или имунизација. Вакцином ћемо да повећамо вакционо-имунитет, а имамо и овај природни“, додао је др Кон.

    Дакле, да би стекли колективни имунитет, потребно је да 60 одсто популације има антитела, а према речима др Кона сада смо на трећини тог пута, преносе Новости.

    „Истраживање је радио Инситут за епидемиологију ИНЕП, ово су прелиминарни резултати које сам чуо на Кризном штабу, нешто изнад 20 одсто. Ја сам очекивао можда и мање. Војводина је имала прелиминарне од 14,6 одсто. Ових 20 одсто није ни мало, али није ни довољно“, додао је Кон.

    Колико трају антитела

    Ипак, како је било случајева и поновног заражавања корона вирусом питање је колико дуго у ствари антитела опстају и штите организам.

    Наши истраживачи у Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) у Београду утврдили су да након прележане инфекције ковид 19, антитела могу да се задрже у организму од шест месеци па чак до годину дана.

    Резултати наших истраживања поклапају са онима из иностранства, што побија последњу тезу да антитела трају три месеца.

    Како је недавно објаснила др Марија Гњатовић, истраживач у ИНЕП-у, подаци до којих су дошли наши истраживачи показују да се антитела не задржавају кратко, како се веровало у почетку, када је почела пандемија вируса корона.

    „Истраживања су показала да антитела остају код пацијената које пратимо од марта, што значи да не долази до драстичног пада вредности, те се на основу тога може претпоставити да се антитела могу задржати и до годину дана. Али, све више је и истраживања која долазе из иностранства која потврђују исто то. Од почетка када је пандемија кренула, стално се говорило о томе да антитела брзо нестају, говорило се о том паду након три месеца, међутим, десило се оно што сам ја и претпоставила, а то је да су тада коришћени непоуздани тестови, тако да на основу нових података ми имамо информацију да дефинитивно антитела остају од шест месеци па и дуже“, објаснила је др Гњатовић.

    Истакла је да је код пацијената са тежом клиничком сликом утврђено да стварају већу количину антитела, али да то баш не важи свакога.

    „Тежа клиничка слика изазива стварање веће количине антитела, блажа клиничка слика или асимптоматски случајеви углавном имају ниже вредности антитела, али то није правило и не важи за 100 одсто пацијената. Тако да ми имамо и асимптоматске случајеве без иједног симптома који су развили велике вредности антитела. За већину пацијената, за 95 одсто њих ће тежа клиничка слика узроковати већу количину антитела, а лакша слика ниже количине, код пет одсто осталих пацијената ће се развити другачије“, каже др Гњатовић.

    После првог таласа прокуженост становништва износила је 6,4 процента, а данас се сматра, када смо у трећем таласу, да она износи око 20 процената.

    „Ово је свакако треће повећање броја заражених, о конкретним подацима не можемо да говоримо јер они још увек нису прикупљени, али моја нека претпоставка на основу праћења епидемиолошке студије да смо ту негде на 20 одсто, што је још увек мало за стицање колективног имунитета. Колективни имунитет се вероватно неће ни десити пре изласка вакцине на тржиште и њене примене, али чињеница је да становништво сада пролази кроз фазу прокужавања“ објашњава др Гњатовић.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    антитела, Предраг Кон, имунитет, вирус корона, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога