Србија лежи на 10 посто глобалних резерви литијума, кога називају „новим златом“

Пратите нас
Потражња за литијумом константно расте широм света, поготово откако се произвођачи аутомобила све више оријентишу на електрична возила која напајају управо литијум-јонске батерије. Тако и Калифорнија жели да њена Imperial Valley постане „Литијумска долина“, и то је за њих, према информацијама које су јуче и званично објављене, „ново злато“.

Земље које су тренутно водеће по експлоатацији литијума су Аустралија, Чиле, Аргентина, Кина, Зимбабве, Португали и Бразил, а највеће резерве литијума у Европи, према досадашњим проценама, налазе се управо у Србији. Тако би овај алкални метал лако могао да постане и „српска нафта“, јер се на територији наше земље налази 10 одсто његових светских резерви.

У овом тренутку, литијум спада у најтраженије сировине на свету. Неки га зову и „златом 21. века“, пре свега због репутације раста у електроиндустрији, а многи и металом чија је експлоатација јако компликована.

Мобилни телефони и електрични аутомобили функционишу са литијумским батеријама, а пошто гиганти попут Тесле, Гугла и Епла планирају значајна улагања у сектор електричних возила, то би могло да доведе до додатног раста тражње. „Блумберг“ је недавно изнео процену да ће се до 2030. године потрошња батерија с литијумом повећати осам пута.

Јадарит на 20 локација у Србији

Код Лознице се налази једно од највећих светских налазишта јадарита из којег се издваја литијум, а резерве руде у Јадарском басену, у Западној Србији, процењују се на 136 милиона тона. Залиха сировине је откривена 2004. године, а на истом месту се, поред литијума, налазе и велике количине бора.

Стручњаци наводе да се налазиште руде јадарит налази на још 20 локација широм Србије које се простиру све до Зајечара, и да су на тим местима резултати почетних истраживања још импресивнији.

Према доступним информацијама, Србија располаже са 10 одсто светских количина литијума и то је огромно богатство и велики потенцијал који још није искоришћен.

Из владе је у више наврата изјављивано да Србија много очекује од налазишта литијума. Напомињано је и да је екстраховање литијума компликовано, а донета је и одлука да се литијум не извози слободно.

Очи упрте у једну компанију

Управо у том правцу се крећу и очекивања мештана Лознице и околине. Наиме, мештани се надају да би уз експлоатацију и прераду руде у њиховом крају могли да се изграде и производни погони, а то би значило и нова радна места.

Из Немањине 11 почетком ове године помињали су компанију 'Рио Тинто', с причом да је намера да се овде пресели њихов развојни центар који је тренутно у Аустралији, као и да у Србији буду све научне и истраживачке делатности и сва лабораторијска испитивања.

Други корак би био лоцирање трећег важног партнера у целој причи, а то је партнер који ће користити тај литијум да овде развија батерије или електричне аутомобиле.

Минерал на дубини до 720 метара

Влада Србије у марту је уредбом утврдила Просторни план подручја за експлоатацију и прераду минерала јадарит - „Јадар“. Овај документ је плански основ за развој рудника, индустријског постројења и неопходне инфраструктуре, као и за заштиту, коришћење и уређење простора посебне намене „Јадар“.

Подручје просторног плана је 293,9 квадратних километара на територији Лознице и Крупња, а само лежиште јадарита лоцирано је у долини реке на пољопривредном земљишту. Минерал је на дубини од 100 до 720 метара.

Према овом документу, зона рударских активности простираће се на 854,8 хектара, зона производно-индустријских активности биће на површини од 646,5 хектара, док ће за депоновање индустријског отпада, изградњу приступних саобраћајница и пратеће инфраструктуре бити коришћена зона од 358,5 хектара, преноси Блиц.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала