Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    1653
    Пратите нас

    Јединице задужене за војно осматрање, јављање и навођење (ВОЈИН) или граничари српског неба, само током прошле године регистровали су више од 237.000 летова. То је готово два и по пута мање него у години пре короне. Мање летова, међутим, не значи и да је мање разлога за бригу.

    И пре него што летелица стигне до Србије, тридесетрогодишња Милица је посматра на радару. За оне које који нису идентификоване, најављене или могу бити претња, подиже се дежурна јединица ловачке авијације.

    „Када смо имали повреду ваздушног простора Републике Србије наређено је полетање дежурне јединице ловачке авијације. Ја сам добила задатак навођења и након што сам извршила успешно навођење на циљ, пилот на радио-каналу саопштава да види групу авиона. Након преласка на међународну фреквенцију и успоставом везе са посадом пресретнутих ваздухоплова, утврдили смо да се ради о прелету који је регуларан“, каже капетан Милица Мрдак Стојчић, официр за навођење ловачке авијације 126. бригаде ВОЈИН.

    Пробни лет авионом „Соко Г-4 супер галеб“
    © Фото : Министарство одбране/Goran Stankovic
    Пробни лет авионом „Соко Г-4 супер галеб“
    У Качареву је само део 126. бригаде ваздушног осматрања јављања и навођења, која је због својих дејстава током бомбардовања одликована Орденом народног хероја, преноси РТС.

    Иако су били међу првим метама 24. марта 1999. године јединице у Качареву наставиле су да раде и наредних 77 дана.

    Капетан Ђорђе Динић, командир чете у 126. бригади ВОЈИН истиче да су за време бомбардовања очекивали да ће бити први на удару.

    „Циљ НАТО агресије у првим данима је био онеспособљавање система за осматрање и јављање како би они што безбедније пролазили ваздушни простор СР Југославије. По радарским положајима 126. бригаде дејствовано је 99 пута. Један од привих пројектила је пао на овај положај и избегнуте су људске жртве“, каже Динић.

    Уместо тада уништеног радара данас ваздушне границе надзиру радарски системом АН/ТПС 70. Повреду ваздушног простора не региструју често, а када се то деси већину сумњивих летова идентификује у сарадњи с цивилном контролом лета. Ипак и у мирнодопским условима нема опуштања.

    Пробни лет авионом „Соко Г-4 супер галеб“
    © Фото : Министарство одбране Goran Stankovic
    Пробни лет авионом „Соко Г-4 супер галеб“
    Према речима капетан Динића сваки припадник те јединице годишње одсуствује 60 дана.

    „Тешко је то надокнадити породици, због посвећености послу имамо разумевање и породице и пријатеља и обављају се задаци“, поручује капетан Ђорђе Динић.

    За разлику од 1915, када је Врховна команда формирала прве сталне осматрачке сигналне станице, данас су јединице које брину о небу над Србијом распоређене широм земље.

    Неке се боре и са специфичним временским условима, тако су због јаких удара ветра радарски системи у Качареву заштићени специфичном арктичком куполом

    Прочитајте и:

     

    Тагови:
    војна авијација, Србија, ваздушни простор
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога