Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    0 624
    Пратите нас

    Кад је Џери Калахан пре девет година први пут загризао плод сумо наранџе, знао је да је пробао нешто посебно. „Ово ће се продавати као лудо“, помислио је.

    Као потпредседник ланца трговине прехрамбеним производима Албертсонс, Калахан је имају ту „част“ да поједе много воћа у каријери. Но, сумо наранџу описао је као јединствену:

    „Искуство пробања не може се упоредити ни са чим другим“, преноси Б92..

    Воће се у почетку не чини примамљивим. Изгледа попут мале, наборане наранџе с израслином сличном чвору који носе сумо рвачи, по којем је добило име. Заправо је реч о хибриду пупчане наранџе, врсте агрума помела и мандарине, а укуса је попут изузетно слатке мандарине. Лако се љушти, делом захваљујући тој израслини, а прсти се од ње не улепе превише.

    Америка полудела за сумо наранџама

    Но, Сједињене Америчке Државе нису полуделе за сумо наранџама, барем не одмах. Годинама након што је Калахан загризао тај први залогај, популарност воћа полако је расла. Није га ни било у изобиљу јер је АЦ Брандс, компанија која стоји иза сумо наранџе, почела продавати ово воће 2011. године и временом је повећавала род. И како је сумо наранџа долазила у продавнице тако се продавала све боље. А кад је производња једном досегнула критичну масу, Калаханово предвиђање почело је да се остварује.

    Кад једном обратите пажњу, чини се као да је сумо наранџа свуда. Током последње две године „АЦ Брендс“ је, уверен у однос с малопродајним ланцима и количину рода, снажно инвестирао у маркетинг како би се сумо наранџа нашла пред правим купцима. „АЦ Брендс“ је користио Инстаграм инфлуенсере, примамљиве огласе у часописима и циљане џамбо-плакате како би привукао потрошаче спремне да плате четири долара за пола килограма. Током пошле године купци су потрошили готово 62 милиона долара на сумо наранџе, што је и даље само мали део тржишта мандарина и наранџи вредног 2,1 милијарду долара.

    Како би навео људе да једу његов производ и прихвате цену, „АЦ Брендс“ ширио је својеврсни хвалоспев сумо наранџи. Кратка сезона продаје, која је могла бити недостатак, на пример, коришћена је као позитивна страна, помажући компанији да створи интерес јавности, преноси Индекс (Индеx).

    Међутим, продаја воћа може бити превртљив посао. Људи који данас воле сумо наранџе већ сутра могу да пронађу ново омиљено воће. А професионалци попут Калахана увек траже следећу занимљиву робу. Дакле, „АЦ Брендс“ има врло мало времена да осигура да се производ добро продаје, пре него што неко следеће воће постане тренд.

    Шта је уопште сумо наранџа?

    То је робна марка врсте воћа названог ширануи, познатијег као декопон, које потиче из Јапана. Воће је рођено почетком седамдесетих година. До деведесетих је постало популарно и омиљено воће у Јапану, продајући се и по 10 долара, написао је самопрозвани „воћни детектив“ Давид Карп 2011. године у тексту за „Лос Анђелес тајмс“ под насловом „Декопон долази у Калифорнију“.

    Карп је описао дугогодишњи напор америчких узгајивача да се домогну садница. Неки су кријумчарили производ и влада их је присилила на сечу садница, бојећи се да ће проширити штетне биљне вирусе. На крају је „Сунтреат“, који је касније постао „АЦ Брендс“, успео легално да засади плантажу у Калифорнији, што је урађено у тајности. Укључени узгајивачи потписали су поверљиве и ексклузивне маркетиншке уговоре са „Сунтреатом“, написао је Карп.

    Измислили су име

    До 2011. компанија је била спремна да објави своју тајну и представи Американцима ново воће под другим именом. „АЦ Брендс“ сматрао је да називи ширануи или декопон не били добро прихваћени код америчких потрошача. Тако се дошло до нечег новог.

    „Назив сумо наранџа створен је због тога како воће изгледа. То је дивовско воће у поређењу с традиционалним мандаринама, с чвором на врху који подсећа на оно што сумо рвач има у рингу“, рекла је за Сунија Гал, директорка брендова у „АЦ Брендсу“.

    Кад се брендира нешто ново, попут хибридног воћа, пожељно је покушати с приступачним именом, које се лако изговара и лако тражи у трговинама, сматра Дејвид Плечек, оснивач и председник  „Лексикон брендинга“, који компанијама помаже да одаберу назив производа.

    Свака воћка бере се ручно и пакује у палете како на путу до трговина не би дошло до оштећења. Другим цитрусима не треба баш толико пажње. Роланд Фумаси, аналитичар агробизниса каже како цео поступак може бити захтеван. Људи неће куповати скупо воће ако су разочарани производом и зато треба опрезно проводити контролу квалитета.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    поморанџе, воће
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога