Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Пише
    46874
    Пратите нас

    У Србији су први пут доступни резултати истраживања који говоре о успешности вакцинације са свим типовима вакцина које су у понуди у нашој земљи. Резултати различитих испитивања у два велика центра, Београду и Крагујевцу су слични, а закључак стручњака идентичан - било која вакцина је најбољи избор. Доносимо резултате испитивања.

    Четврти по величини у Србији, Дом здравља у Крагујевцу, урадио је истраживање о томе колико вакцина штити од заражавања, на узорку од 28630 људи који су вакцинисани од 1. јануара до 28. фебруара, а у бази која је покривала невакцинисане пацијенте било их је око 100 хиљада.

    Вакцинација на београдском Сајму
    © Sputnik / Лола Ђорђевић
    Вакцинација на београдском Сајму

    Резултати првог истраживања ефикасности вакцина у Србији

    Важан закључак до кога су дошли је да је код особа које су примиле макар једну дозу вакцине, учесталост заражавања четири пута мања него у популацији невакцинисаних, а код оних који су примили обе дозе, вероватноћа да се заразе ковидом је чак осам пута мања.

    Руководилац истраживања, професор на Медицинском факултету и специјалиста микробиологије, др Дејан Баскић за Спутњик објашњава да је тим истраживао и клиничку слику оних који су се и поред вакцинације разболели, занимало их је да ли су прошли боље од оних који нису вакцинисани.

    "Као меру тежине болести узели смо да ли оболели имају дијагнозу пнеумоније, по СЗО. Она може да спада у умерено тешке и тешке облике ковида, узели смо пнеумонију као репер, јер се појављује и код једних и код других. У односу на невакцинисане, вероватноћа да вакцинисана особа која је примила макар једну дозу добије упалу плућа је око три пута мања, а вероватноћа да је добије неко ко је примио добе дозе, ко је ревакцинисан је шест пута мања", каже Баскић.

    Он додаје да је тим, пошто упала плућа може да се лечи и у амбулантним и кућним условима, пратио и број хоспитализованих пацијената, што је такође дало јасну слику о важности вакцинације.

     Ковид одељење Клиничко-болничког центра у Нишу
    © REUTERS / MARKO DJURICA
    Ковид одељење Клиничко-болничког центра у Нишу
    "Вероватноћа да пацијент који је вакцинисан, који је примио макар једну дозу, буде хоспитализован због пенумоније је седам пута мања од невакцинисаних. Вероватноћа да особа која је ревакцинисана буде хоспитализована је око десет пута мања", истиче саговорник Спутњика.

    Брзина стицања заштите од ковида зависи од типа вакцине

    Истраживачи из Крагујевца пратили су и појединачне резултате одређених вакцина. Наш саговорник каже да је био врло скептичан према Фајзеру, зато што никад није тестиран у живом свету, ван лабораторије, али се испоставило да се с овом вакцином најбрже стиче заштита од ковида 19.

    "Фајзер је најбржи, затим Спутњик В (Sputnik V), па кинеска вакцина, али није поента само у брзини, већ и у квалитету заштите. Нови сојеви су преузели доминантну улогу у пандемији, а све вакцине су урађене према вирусу из Вухана, који готово да више и не постоји. За очекивати је да ће успешност ових вакцина бити све мања и мања. То је логично, вирус мутира и избегава имунски одговор, било природни, било вакцинални. Кинеска вакцина даје бољу заштиту на нове сојеве од Фјзера, Спутњика В (Sputnik V) и Астра зенеке из разлога што вирус измутира Ф протеин, то лако побегне другим вакцинама, јер друге вакцине стварају имунски одговор само на С протеин", каже др Баскић.

    Дакле важан закључак истраживања је да Синофарм делује спорије, али је бољи у заштити од нових сојева ковида, јер развија имунитет и на друге компоненте вируса.

    Пакети са вакцином против ковида Спутњик Ве
    © Sputnik / Магда Гибелли
    Пакети са вакцином против ковида "Спутњик Ве"

    Професор Баскић додаје да је у Крагујевцу у периоду обухваћеном истраживањем Спутњиком В (Sputnik V) вакцинисано 4145 људи, само 503 особе су и ревакцинисане, међутим, резултат је више него добар.

    "Вероватноћа да неко ко је примио руску вакцину буде хоспитализован је чак 12 пута мања, ако је примио прву дозу Спутњика В (Sputnik V)", истиче Баскић и додје да је код представљања ових резултата потребно нагласити да је реч о ретроспективној анализи, која још увек траје.

    Како вакцине утичу на развој антитела

    Упоредо са овим истраживањем, Институт за примену нуклеарне енергије у Београду (ИНЕП) сазнао је како која од вакцина утиче на развој антитела.

    Научни сарадник Института др Марија Гњатовић за Спутњик објашњава да ова установа већ годину дана испитује колико друго траје антителни одговор код природне инфекције, а када је кренула имунизација, пратили су одговор на све вакцине.

    "Што се тиче Фајзера и вакцина новијих технологија, Спутњика В (Sputnik V) и Астра зенеке, оне заиста брже делују у односу на класичну вакцину Синофарм. Одговор се код више од 85 одсто људи ствара већ две до три недеље након примене прве дозе за све ове вакцине. Најбрже делује Фајзер, после неколико дана се стварају антитела и код Спутњика В и Астра Зенека вакцине", каже Гњатовићева и додаје да се код вакцинације кинеском вакцином антитела стварају две до три недеље након примене друге дозе.

     Вакцинација против вируса корона
    © Tanjug / RADE PRELIC
    Закључак оба истраживања - не постоји лоша вакцина у борби против ковида 19

    Додаје да је одговор добар са свим вакцинама у популацији радно способног становништва, а што се тиче Фајзера, преко 95 одсто тестираних развило је антитела. Код Спутњка В (Sputnik V) 93 процента, код Астра зенеке још увек не постоје резултати за другу дозу, јер није кренула да се примењује.

    Гњатовићева истиче да је што се Синофама тиче, одличан одговор у популацији између 25 и 65 година, преко 95 одсто вакцинисаних је одговорило стварањем антитела.

    "Међутим, нешто је слабији одговор код старијих, јављају се ниже концентрације антитела, а код неких и потпуни изостанак антителног одговора. Али антитела нису једина важна, биран је и ћелијски одговор. Имали смо прилику да видимо да када је неко од старијих имао ниске вредности антитела, да су се она јако брзо продуковала након што се човек заразио. Вредности расут за неколико дана, дођу и до 150 јединица, што је доказ да је јак ћелијски одговор присутан", закључује Гњавовићева.

    Научни тимови из Крагујевца и Београда упоредили су истраживања. Истичу да је, без обзира што се њихова методологија разликује, закључак исти - не постоји лоша вакцина у борби против ковида 19, без вакцине, нема борбе против короне.

    Тагови:
    заштита, ковид 19, истраживање, Србија, вакцина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога