Мирослав Лазански

Провокација швајцарских Албанаца може да има далекосежне последице

© Sputnik / Радоје Пантовић
Вести са Светског првенства у фудбалу
Преузмите краћи линк
Урош Бобић
3862

О дискриминаторском односу Запада према Србима, овог пута из „фудбалске перспективе“, на примеру крајње непоштеног суђења у мечу „орлова“ против Швајцарске, било је речи и у овонедељној емисији „На нишану Лазанског“, у продукцији Спутњика.

Гости Мирослава Лазанског били су филозоф и директор Завода за уџбенике Драгољуб Којчић и легендарни леви бек ОФК Београда, а данас фудбалски судија и посматрач утакмица ФИФА и и УЕФА Здравко Јокић.

Којчић је оценио да је Србија у Калињинграду била изложена „директној политичкој провокацији“, о којој у наредном периоду у европској и међународној јавности не би смело да се ћути.

„Ми смо, буквално, доживели директну јавну претњу: ми ћемо вам на таласу наше моћи и наше силе сутра направити ’велику Албанију‘! Не бих волео да се нађем у кожи нормалних грађана Швајцарске, тог пристојног света, када виде на који начин су злоупотребљене, буквално злоупотребљене њихова застава и њихова репрезентација — за нешто што никакве везе са Швајцарском нема, а што може да генерише велике анимозитете између Срба и Швајцараца. Швајцарска тако нешто није заслужила. Један велики Швајцарац — Арчибалд Рајс — па он се преврће у гробу!“, каже Којчић.

То што се сада зачело на овај начин, на једном фудбалском терену, додаје саговорник Спутњика, може касније да има веома лоше дугорочне ефекте.

„Ми у овом тренутку, колико сам схватио, имамо и материјалну штету од свега што се догодило. Видим да су израчунали да се ради о близу пет милиона евра само због пораза у овој утакмици, али то је заиста наш најмањи проблем. Много већи проблем је штета коју трпимо зато што нас наше фудбалско умеће није довело тамо где је требало да нас доведе.“

У свему овоме се, додаје Драгољуб Којчић, између осталог ради и о питању односа нашег менталитета, нашег нововековног искуства и домета и учинака наше нације у последњих сто година.

„Ми смо вероватно имали једну добру идеју када смо 1918. године правили Југославију. Ми тога не треба данас да се стидимо, али заиста треба да жалимо. Да смо наставили да постојимо као, што би се рекло, свој народ, своји на своме, да смо уместо под заставама Југославије ишли на такмичења под заставама Србије, ми бисмо данас били међу четири нације које би могле да победе на Светском првенству у фудбалу“, каже директор Завода за уџбенике.

Наш највећи проблем је, додаје међународни фудбалски стручњак Здравко Јокић, добронамеран приступ који Срби, традиционално, имају према западном свету, и у поверењу које му „безразложно указујемо“.

„Ми као народ улазимо у све веома наивно. Увек се трудимо да нешто не изазовемо — поштујемо друге, верујемо у обећања да неће провоцирати, да ће бити фер, стављамо се увек у неки подређен положај, уместо ми да изађемо са неким односом, са неком енергијом… Морамо као народ да се мењамо! Ови на Западу, видите, код њих је све као фино, врло су дискретни, наводно ту нема ништа мутно, а заправо видите шта се све дешава“, наглашава Јокић.

Срби су, каже он, на овом Мундијалу практично кажњени зато што их је Запад доживео као „мале Русе“, и додаје да треба што пре да схватимо да у том делу света „можемо да имамо само пословне партнере, а не и пријатеље“.

Драгољуб Којчић додаје да је на међународној сцени, па тако и у случају међународног фудбала, јасно присутна хоризонтална сегрегација, по принципу „велики су битни — мали су небитни“.

„Тамо где нема правде, тамо постоји дискриминација. А ту где је дискриминација, ту имамо неку врсту тихог апартхејда. Своди се на исто. Овај пут је, међутим, најшира светска јавност могла да сазна, или можда боље рећи да се подсети, да је Србија заправо још на једној равни која није изједначена с неким другим народима. То ће, с друге стране, свакако утицати на наше одређивање према неким дугим политичким феноменима, па на крају крајева и на нашу државну политику“, каже Којчић за Спутњик.

На крају разговора са Мирославом Лазанским, упитан како види шансе наше репрезентације на утакмици против Бразила у среду, Драгољуб Којчић признаје да је на основу огромног самопоуздања које српски фудбалери последњих дана исказују у изјавама за медије, постао велики оптимиста.

„Мислим да су се наши репрезентативци озбиљно тргли. Они су имали један затворен, озбиљан састанак без тренера. Ако се то стварно догодило, онда мислим да смо у наставку овог Светског првенства, на којем има већ довољно изненађења и на којем се показало да Давиди могу са Голијатима, у прилици да повратимо све оно што смо изгубили током утакмице са Швајцарском, односно против судије Бриха“, каже Којчић.

Србија, закључили су гости емисије „На нишану Лазанског“, у наредним годинама мора поново да изгради спорт, културу и економију, јер ће једино тако, ако буде довољно снажна да се на међународној сцени бори за своје интересе, у тим областима моћи да привуче пажњу светске заједнице какву заслужује.

Тагови:
Светско првенство у фудбалу 2018, Русија 2018, ФИФА, Мирослав Лазански, Русија, Швајцарска, Немачка, Косово и Метохија, Србија
Стандарди заједницеДискусија
Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога