Аутор текста је Тунку Варадарајан и његове колеге које за бриселски портал пишу о Светском првенству у фудбалу које се одржава у Русији, али кроз призму „културе, политике, антропологије и љубави према тој предивној игри“.
Аутори текст започињу речима: „Замислите 11 Срба који улазе на фудбалски терен како би се суочили са Швајцарском. Да, Срби које већ знамо, високи момци са хипернационалистичким срцима и навијачима нахушканим на битку, од којих неки носе геноцидне ознаке Ратка Младића, осуђеног српског ратног злочинца. Тим је невероватно хомоген, ортодоксан — Стојковић, Тошић, Тадић, Милинковић Савић, Матић, Митровић… Схватате поенту“.
Швајцарска, с друге стране, наводи се даље, више није она земља сатова и сира, већ је то земља фудбалера имиграната. Ако се изузме неколико истинских швајцарских фудбалера, тај тим има доста фудбалера из мање лепих земаља. Тројица од њих су из бивше српске покрајине Косово, које је сада независно, али их Србија не признаје и од које је слобода морала да буде освојена силом.
Србија, наводи се даље у тексту, Косово и даље сматра својим вазалом, а тамошње албанско становништво сматра „одбојним замрачивачима у дуготрајном српском наративу трагичног племства“.
Утакмица између Србије и Швајцарске се описује као рат да се задржи Косово. „Срби су првобитно ’роварили широм Швајцарске‘, намеравајући да победе. Прво су постигли го преко Митровића у 5. минуту. Али Швајцарска се вратила и победила — као што су то чинили Косовари у герилском рату у којем није било анђела и у којем су људи с Косова имали великодушну помоћ НАТО-а“, објашњава аутор.
У наставку утакмице Швајцарска је вратила Србији и то кроз два гола која су постигли управо косовски Швајцарци. Шаћири, подсећа се у тексту, има грб Косова на патикама, а он је, као и Џака, након постигнутог гола рукама имитирао симбол „двоглавог орла“, односно „велике Албаније“, што је толико разбеснело српски тим, да се жалио ФИФА-и.
Такође, подсећа се да је Србија веома близак савезник Русије у Европи и ФИФА би морала да узме то у обзир када буде одлучивала о казнама за Шаћирија и Џаку. Исто тако, не сме заборавити ни да су руски и српски навијачи на утакмици певали политички обојене песме. Русија не признаје независност Косова, а домаћин је Светског првенства, делимично и захваљујући корумпираном бившем руководству ФИФА — Сепу Блатеру.
„Дакле, суштина тужби против Шаћирија и Џаке је морално офанзивна, јер долази од земље која је водила рат због непризнавања независности Косова. Преко десет хиљада косовских Албанаца (а то је најгрубља процена) убијено је у том рату. Обојица швајцарских фудбалера који су дала гол су деца избеглица које су побегле од српске репресије с Косова и стога њихово симболизирање „албанског орла“ мора бити сагледано из угла изражавања емоција и историјског опоравка“, пише аутор текста и наводи још да је у суштини фудбал управо изражавање националних емоција.
Став текста објављеног 25. јуна јесте да швајцарска Влада и ФИФА не би требало да казне Џаку и Шаћирија због „двоглавог орла“, јер би то било срамота за фудбал. „Двојици поносних људи место је на терену, док српској глупости није“, закључује се у тексту, који је пренет и на друштвене мреже где је изазвао реакције.
Б 92
