Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Полицајац проверава пасош путнице на железничкој станици међународног аеродрома у Копенхагену, Данска, да би спречио улаз избеглица у Шведску.

    Зашто Европа враћа избеглице које је примила

    © AP Photo / Tariq Mikkel Khan
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 1310

    Апсурд избегличке кризе. Новина је да људи који су већ примљени у земље ЕУ, који су дошли чак до Словеније и Аустрије, бивају ланчано враћани назад.

    „То са Словенијом раније није био случај, а овакве мере говоре о још једном начину заоштравања и ограничавања пролаза људима на миграционој рути, као и да је то договорен процес“, каже Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

    Хрватска је у Србију вратила 217 избеглица, које је претходно прихватила из Словеније, а према речима портпарола УНХЦР-а у Србији Мирјане Миленковске, реч је о авганистанским породицама са децом, Ирачанима и Сиријцима, који су смештени у прихватном центру у Шиду.

    Министар за рад и запошљавање Александар Вулин рекао је да убудуће неће бити омогућена евентуална нова враћања миграната из Хрватске, јер је та земља прихватила одговорност за сваког ко је ушао на њену територију.

    Нејасно је зашто су избеглице враћене Србији, јер је реч о људима из земаља погођеним ратом, рекла је портпаролка УНХЦР-а. Са друге стране, из МУП-а Србије кажу да је реч о економским мигрантима.

    Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила за Спутњик каже да чињеница да су Хрватска и Словенија те људе већ примиле говорили у прилог томе да су у питању избеглице из Сирије, Авганистана и Ирака. Међутим, како наводи, постоји могућност да је током каснијих провера у тим земљама утврђено да су ти људи симулирали одакле долазе и да првобитне процене нису биле ваљане.

    „Новина је да људи који су већ примљени у земље ЕУ, који су дошли чак до Словеније и Аустрије, бивају ланчано враћани назад. То са Словенијом раније није био случај, само са Хрватском. Овакве мере говоре о још једном начину заоштравања и ограничавања пролаза људима на миграционој рути, као и да је то договорен процес, имајући у виду да је и за враћање људи потребна сагласност Србије“, каже Ђуровић.

    Према његовим речима, може се очекивати да Македонија додатно заоштри контролу својих граница, како би се цео процес миграције зауставио, а Балкан ће и даље бити простор који ће бити погођен овом кризом и остаје да се види како ће се ситуација даље развијати.

    Премијер Вучић је недавно изјавио да би Србија могла да прихвати 6.000 миграната. Ђуровић каже да Србија у мигрантској кризи има искуства са једнодневним прихватом и ноћењем избеглица, али да дугорочни боравак и интеграција миграната у српско друштво представљају изазов за нашу земљу.

    „Србија нема искустава у томе. То би подразумевало читав систем подршке, пре свега социјалне и здравствене природе, затим могућности запошљавања, школовања, смештања у приватне објекте и, још важније, рад са локалним становништвом које би могло да прихвати те људе у локалним срединама, као и адекватну стратегију њихове интеграције. То је за нас новина, и мислим да смо далеко од могућности да тих шест хиљада брзо и ефикасно интегришемо“, објашњава Ђуровић.

    Додатна отежавајућа околност је, каже наш саговорник, чињеница да ти људи не желе да остану овде, али шест хиљада људи је ипак бројка са којом се може радити. Међутим, ако Србија дође у ситуацију да прима људе који би били враћани са мигрантске руте или да буде дестинација за оне који ће препреке у Македонији и Грчкој мимоилазити уз помоћ кријумчара, ствари ће бити много другачије и неће се завршити на прихвату шест хиљада људи, упозорава Ђуровић.

    Иначе, министар за рад и запошљавање Александар Вулин рекао је да мигранти који су враћени из Хрватске могу у Србији да затраже азил и у том случају улазе у азилну процедуру, или да буду враћени у земљу из које су ушли на нашу територију. Уколико ни то не прихвате, биће третирани као илегални имигранти, поручио је Вулин и истакао да је донета одлука да се контроле на македонско-српској граници значајно појачају.

    Тагови:
    избеглице, мигранти, Радош Ђуровић, Александар Вулин, Словенија, Хрватска, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога