Београд+ 24°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Деца у Ирану уживају у фонтани у Ибрахимовом парку у Техерану на температури од 35 степени.

    Живот пре Покемона: Иранска деца уживају у традицији

    © AP Photo / Vahid Salemi
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 250

    Можда једног дана Покемони освоје срца и умове Иранаца, али за сада тамошњи клинци, као и одрасли, радије играју традиционалне игре.

    Хафт санг

    Хафт санг, или „седам стена“, иранска је традиционална игра за коју је потребно седам комада пљоснатог камења, мала лопта, налик на тениску, и девет до једанаест учесника.

    Правила су једноставна — учесници се поделе у два тима од по пет до шест људи. На почетку игре, договарају се која ће екипа да заузме нападачку, а која одбрамбену позицију. Од камења се направи кула, око које се нацрта круг. Нападачки тим покушава да баци лопту на кулу од камења, с раздаљине од минимум осам метара.

    До главне потешкоће долази када се кула сруши, па учесници морају поново да је праве. Ипак, није лако прићи и поређати камење, док те чланови одбрамбеног тима гађају лоптом.

    Уколико се сви противници повуку из игре, одбрамбени тим побеђује. Хафт санг има и додатна правила, која игру чине равноправном за све учеснике. На пример, правило „20 секунди“ подразумева да лопта не сме да се задржи код члана одбрамбеног тима дуже од 20 секунди, јер се, у противном, уклања један камен са куле.

    Постоје такође правила у корист чланова нападачког тима. Играч који је оборио камење, мора да подигне руку и узвикне: „Седам стена“, после чега нико не сме да баци лопту на њега.

    Иранци тврде да ова игра има дубоко значење и да промовише развој морала. Тим који сруши кулу мора поново да је направи. Морална порука гласи: Пошто човек уништи нешто, мора да размишља како да то опет изгради, а то није увек једноставно. Хафт санг је игра током које учесници морају да буду брзи и да саставе мудру тактику.

    Хоп-хоп

    Друга одлична друштвена игра је Хоп-хоп. Може да се игра у кући и ван ње. Правила игре су једноставна. Сви учесници седну на под, или се поређају у круг, како код куће, тако и ван ње, и почну да прозивају бројеве.

    Један, два, три, четири, али уместо „пет“, онај на кога дође ред, мора да каже „хоп-хоп“, после чега се бројање наставља: шест, седам, осам и тако даље, све до броја десет. Када се дође до броја десет, учесник чији је ред треба да каже „хоп-хоп“. Иста прича понавља се када дође ред на бројеве 15, 20, 25. Онај ко се збуни, напушта игру.

    Алак Доулак

    За ову игру потребна су вам два штапа: један дугачак отприлике читав метар и други кратак, до 20 цм.

    Кратки штап, звани „пил“, постави се на две цигле или на два камена. Учесник првог тима мора да удари мањи штап крајем дугачког штапа, кога зову „дасте“, и отера га према циглама супротног тима. Уколико играч није у стању да то уради, уступа место следећем из свог тима. Уколико нико успешно не обави тај задатак, на ред долази други тим.

    Задатак противника је да мањи штап, „пил“, отера у свом правцу, а да не дозволи да се он приземљи поред цигли припадника супротног табора. Уколико учесник не успе да изврши задатак, следећа шанса припада противнику. Уколико успе, раздаљина одлетелог мањег штапа мери се великим штапом.

    Свака раздаљина се увећава када збир достигне известан број (на пример 50), а учесници тог тима, на смену, бацају мањи штап, као да играју пинг-понг. Пошто последњи учесник баци „пил“, особа, која га је ухватила баца га натраг, уз помоћ „дасте“, са свог оригиналног постоља. И тако раде сви учесници тима. Играчи губитничког тима требало би да успоставе раздаљину од мањег штапа, да би он могао да лети од полазне до крајње тачке.

    Је гел до гел

    За разлику од претходних игара, ова не укључује пуно учесника и једино што вам је потребно је пет округлих каменова, мало већих од лешника.

    Ниво 1

    Свих пет каменчића положено је на патос, а раздаљина између њих је мала. Први играч узима камен и баца га увис. Док је камен у ваздуху, исти играч мора да покупи остало камење с патоса, истом руком. И тако са сваким каменом с пода.

    Ниво 2

    Сваки камен остаје на патосу, али овога пута два у пару. Исто, као у претходном нивоу, играч треба да баци један камен увис, после чега мора да покупи два камена с пода и истом руком ухвати камен који пада. И тако са сваким каменом.

    Ниво 3

    Учесник ради исто што и у претходна два нивоа, само што сада треба да покупи један камен, а потом три.

    Ниво 4

    Играч баца један камен увис и истовремено мора да покупи четири камена са пода, па да ухвати бачени камен.

    Ниво 5

    Овај ниво подразумева да су сви каменчићи у руци, али игри још није крај. Пажња! Све радње се врше само једном руком. Сада играч мора да баци један камен увис, док песницом пуном камења куцка у патос и хвата бачени камен.

    Ниво 6

    Опет је камење на поду. Играч узима по један камен и баца га. У међувремену, купи с пода остало камење, хватајући бачени камен и баца други увис, док први поставља на место тог другог камена. Потом исто то ради и с трећим каменом и два преостала.

    Ниво 7

    Играч баца истовремено свих пет каменчића увис, мора да пљесне рукама и ухвати камење обема рукама. Потом ради потпуно исту ствар, само што овај пут има задатак да ухвати камење другом страном руку. Камење поново баца увис и овога пута га хвата уобичајеном страном руку.

    Победник је онај играч који доврши све нивое без грешке. Враћајући камење на место, током игре, он даје шансу наредном играчу.

    Два играча седају један преко пута другог, први ставља руку на патос, дланом га додирујући. Победник ставља камење на надланицу противника. Губитник мора да баци увис камење и ухвати га дланом. Уколико му то не пође за руком, а то зависи од тога колико је каменчића испустио, бива кажњен.

    Дампаеи

    У случају да не знате шта значи реч „дампаеи“, преводи се као „јапанке“, што је најважније за ову игру. Дампаеи је толико уобичајена игра у Ирану да не постоје стриктна правила, изузев за карте, посебно сличице фудбалера.

    ​Деца поставе карте или сличице на под, стављајући на њих мале каменчиће. Бацају своје јапанке, и онај који их баци даље, добија све карте или сличице. Игра је веома популарна код Иранаца, да постоји чак и апликација за играње дампаеија на телефону.

    Тагови:
    Покемон Го, деца, игре, традиција, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога