У данашње време, готово све је расистичко: лутке, урагани, па чак и област бесконачне закривљености простора и времена. Али, зар и бебе?
Према речима Канг Лија, чувеног професора психологије на Институту за изучавање деце у Онтарију, чини се да је управо тако.
„Циљ овог истраживања био је да утврдимо у ком добу деца почињу да показују расне предрасуде“, рекао је Ли, који је био предводио међународни тим истраживача из САД, Велике Британије, Француске и Кине. „На основу постојећих студија, закључци су били да деца показују предрасуде око треће или четврте године. Ми смо желели да посматрамо млађу децу“.
Истраживачки тим упоредио је реакције беба на особе њихове расе и особе других раса.
Прво истраживање, које је објављено у часопису „Девелопментал сајенс“, обухватило је 193 бебе кинеског порекла, узраста између три и девет месеци, од којих ниједна није имала директан контакт са неазијатама. Бебама су пуштени снимци шест Азијаткиња и шест жена из Африке, а сваки видео био је праћен или веселом или тужном мелодијом.
Млађа деца, између три и шест месеци, нису повезивала музичку подлогу са расом особе приказане на снимку. Ли објашњава како је то знак да бебе млађе од шест месеци „немају биолошку предиспозицију да повезују лица сопствене и неке друге расе са музиком различите емотивне вредности“.
Старије бебе су, међутим, биле су склоне ка томе да дуже гледају срећне Азијаткиње и тужне Африканке. Према Лијевим речима, то је знак да бебе повезују сопствену расу са срећом, а другу расу са тугом.
„Уверени смо да је узрок ових раних знакова расних предрасуда последица недостатка изложености људима других раса“, рекао је Ли. „То нам говори како бисмо ми у Канади вероватно смањили потенцијалну стопу расизма код деце ако бисмо их упознавали са особама друге расе“.
Ендру Баром, професор-сарадник на одсеку за психологију Универзитета у Британској Колумбији, показао је дозу сумње у Лијеве закључке. Постоји много разлога због којих би деца гледала у одређена лица који нису повезани са веселом или тужном музиком, сматра он.
„Немогуће је извући такав закључак о повезаности на основу једног експеримента кад може да постоји велики број разлога из којих бисте неког гледали дуже време који не иду у прилог закључку изведеном у том истраживању“, рекао је Барон, који није учествовао у поменутој студији.
„Постоје многи разлози — и контрадикторни разлози — због којих у неке ствари гледамо дуже. Гледамо дуже ствари којих се бојимо, гледамо дуже ствари које нам се допадају. Само је ствар начина на који одлучите да тумачите податке“.
Ли тврди да је најбољи начин да се избегну расне предрасуде излагање деце припадницима других раса у раној доби. „Ако родитељи желе да предупреде расизам, најбоље је да својој деци обезбеде ТВ емисије, књиге и пријатеље друге расе. А изузетно је важно да их знају по имену — морају да их разазнају као појединце“.
