Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Антоније Пушић познатији под псеудонимом Рамбо АмадеусМеморијална регата Зоран Радоосављевић

    И Рамбо јаше ветар на Зокијевој регати (фото)

    © Sputnik / Јован Мажибрада © Фото : Војска Србије
    1 / 2
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 260

    Волим да дођем на „Зокијеву регату“, да подржим сјећање на човјека који је показао храброст, каже за Сптуњик Рамбо Амадеус, најзаслужнији што се Меморијална регата „Зоран Радосављевић“, у знак сећања на пилота и једриличара мајора Зорана Радосављевића, који је погинуо током НАТО бомбардовања 1999. године, из Црне Горе преселила у Београд.

    Протеклог викенда, по седамнаести пут, на Сави и Дунаву надметало се више од 70 посада једрилица. На овогодишњој „регати са емоцијама“, како су је назвали галвни организатори, припадници Војске Србије, учествовало је више од стотину једриличара, међу којима је био и Антоније Пушић, познатији као Рамбо Амадеус. 

    Посада брода „Академац“ који је освојио четврто место у класи „крсташ“. Тај брод био је домаћин Спутњику другог дана 19. меморијалне једриличарске регате „Зоран Радосављевић“.
    © Фото : Војска Србије
    Посада брода „Академац“ који је освојио четврто место у класи „крсташ“. Тај брод био је домаћин Спутњику другог дана 19. меморијалне једриличарске регате „Зоран Радосављевић“.

    „Волим да дођем на ’Зокијеву регату‘, да подржим сјећање на човјека који је показао храброст. Мој клуб у Херцег Новом се зове ЈК ’Југоле Гракалић‘, он је био спортиста, ватерполиста, пливач који је такође показао храброст као једриличар, у неком другом времену. Једноставно, волим да дођем на ’Зокијеву регату‘“, каже за Спутњик овај музичар и пасионирани једриличар. 

    Рамбо Амадеус не жели да призна да је један од најбољих једриличара који крстаре београдским рекама. То је прошлост, сада ми је претешка крма, каже у шали. Додаје да једрење препоручује свима, посебно данас, у времену општег хаоса у којем су људи заборавили да живе у складу са природом. 

    Другог, такмичарског дана регате, готово да није било ветра, али то није био проблем за искусне једриличаре.
    © Фото : Војска Србије
    Другог, такмичарског дана регате, готово да није било ветра, али то није био проблем за искусне једриличаре.

    „Једрење бесповратно и трајно мјења људима сензибилитет, учи их да се крећу у складу са природом. Практично јашеш вјетар, то је главни штос. Оно дубоко мијења човјека. Посебно је важно данас, у амбијенту глобалног отопљавања, загађивања, емитовања CO2 у ваздух, имати спорт у којем се угљен-диоксид емитује једнако као у партији тениса, а да при томе то буде наутички спорт, да људи имају неко возило са којим баратају је феноменално“, каже Рамбо, гласно негодујући због проласка глисера поред земунске марине. 

    Он је иначе један од најзаслужнијих што се „Зокијева регата“, после распада заједничке државе, из Бококоторског залива преселила на Саву и Дунав.

    Једрење је сјајан спорт јер продубљује односе међу људима, кажу они који једре у екипи. Има и оних који мисле другачије, да је најлепше осетити ветар — кад си сам.
    © Фото : Восјка Србије
    Једрење је сјајан спорт јер продубљује односе међу људима, кажу они који једре у екипи. Има и оних који мисле другачије, да је најлепше осетити ветар — кад си сам.

    Прву „Зокијеву регату“ су 1999. године у Црној Гори организовали припадници војске и клубова у којима је погинули пилот једрио. Када се после неколико година укључила његова породица, регистровано је и удружење које је објединило све његове пријатеље које веже љубав према једрењу, Зорану и Србији. Сматрали смо да је то сјајан начин да се сетимо човека који је урадио нешто важно за све нас, каже за Спутњик Зоранова сестра Снежана Радосављевић Мажибрада. 

    Регату „Зоран Радосављевић“ из ваздуха је пратио и хеликоптер Војске Србије, чија је посада очигледно имала најлепши поглед на регату.
    © Фото : Војска Србије
    Регату „Зоран Радосављевић“ из ваздуха је пратио и хеликоптер Војске Србије, чија је посада очигледно имала најлепши поглед на регату.

    „Одлазак на помен или на гробље није баш нешто што људи желе, овакво сећање на Зорана, које слави живот, најбољи је начин да се сетимо оних који више нису са нама. Регата се завршава на ’Козари‘, броду речне флотиле. Лепо је видети да људи из Војске Србије који учествују на регати све ово раде зато што желе, од срца. Све спортске манифестације имају позитивну енергију, али ова се издваја. Врло сам захвална овим људима који већ деветнаест година помажу да се не заборави сећање на мог брата, да његово име и даље живи“, каже Снежана. 

    Снежана Радосављевић Мажибрада, сестра пилота Зорана Радослављевића, један од организатора „Зокијеве регате“.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Снежана Радосављевић Мажибрада, сестра пилота Зорана Радослављевића, један од организатора „Зокијеве регате“.

    У класи „крсташ“, после сабирања резултата првог и другог такмичарског дана, прво место је припало посади брода „ПСТецх“, предвођеној скипером Гораном Стевановићем. У „микро“ класи најбољи резултат остварио је брод са скипером Дејаном Антићем. Међу најмлађим такмичарима најбољи је био једриличар Душан Трбојевић из Једриличарског клуба „Земун“.

    Члан тима победничке екипе у класи „микро тонер“ поручник корвете Александар Јовановић, један од најбољих једриличара у Војсци Србије и вицешампион света у тој категорији са својом цивилном једриличарском екипом, каже да је велика част учествовати на регати „Зоран Радосављевић“. 

    Подизање заставе, важан моменат са прве Зокијеве регате за младе једриличаре, питомце Војне академије.
    © Фото : Војска Србије
    Подизање заставе, важан моменат са прве "Зокијеве регате" за младе једриличаре, питомце Војне академије.

    „Сви у Војсци Србије знају, а и цела Србија би требало да зна ко је био Зоран, јер је дао свој живот за отаџбину. Освојили смо прво место, али није најбитније такмичење, важно је да се окупимо овим поводом. Захвалио би се његовој породици која вероватно тешком муком организује ову регату, јер је тешко наћи спонзоре за овакав догађај. Дружење једриличара и војске увек је забавно. Лепо је учествовати на њој, и када има и када нема ветра“, каже поручник корвете Александар Јовановић. 

    Победници регате у свим категоријама. Победа је на овом такмичењу најмање важна, важно је сећање на храброг пилота Зорана Радосављевића, кажу учесници.
    © Фото : Војска Србије
    Победници регате у свим категоријама. Победа је на овом такмичењу најмање важна, важно је сећање на храброг пилота Зорана Радосављевића, кажу учесници.

    Регата „Зоран Радосављевић“ била је празник за очи свима који су се током викенда спустили на београдске реке. Припадници Речне флотиле обезбеђивали су регатно поље, кадети Војне академије помагали су у организацији  и такмичили се, док су припадници РВ и ПВО налетима хеликоптера „газела“ на симболичан начин означили почетак регате у знак сећања на свог храброг колегу пилота мајора Зорана Радосављевића.

     

    Слично:

    Понос Војске Србије — њима су и Британци и Белгијанци гледали у леђа (фото)
    Девојчицу шчепао морски лав и повукао је у море
    Џони, Цане, Рамбо — свака им је ка‘ Његошева
    Тагови:
    једрење, једрењак, регата, пилот, погинуо, спорт, сећање, Меморијална једриличарска регата "Зоран Радосављевић", Војска Србије, НАТО, Александар Јовановић, Рамбо Амадеус, Црна Гора, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога