Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 270
    Пратите нас

    У Кострому, древни руски град, постојбину династије Романових, који се у Волги огледа од давне 1152. године, стигли смо пред само вече док се велика река купала у стотинама боја Сунца на заласку.

    Волга је код Костроме огромна, широка бар километар, а мој пријатељ Димитриј Карабчуков, рођен тамо далеко на Бајкалу, близу Иркутска, каже да је то ништа.

    „Да видиш тек Волгу низводно, ка великим градовима, тамо је широка као море“, каже док смо прелазили једини мост преко Волге у Костроми.

    Ујутру, Волга је осванула где модра, где боје јасиковог листа пред јесен, дувао је северац, таласи су ударали у обалу, а река је опет била и мирна и питома, топла, баш као мајка и мајчино крило.

    Костромом већ шест месеци, видео сам још са моста преко Волге, доминира огроман кран, гради се велики Богојављенски сабор са звоником високим 64 метра који је све до 1934. године доминирао градом, док под њега комунисти нису ставили експлозив…

    Кострома, ново зидање Богојављенског сабора
    Зоран Шапоњић
    Кострома, ново зидање Богојављенског сабора

    „И опет ће тај звоник доминирати градом“, каже ми Димитриј.

    У старом граду, у којем је и чувена руска светиња Ипатијевски манастир, поново се граде цркве, на местима на којима су и биле, у ствари, само се враћају кући.

    „После Револуције Костромски кремљ у којем су били Богојављенски и Успењски сабор прво је затворен, а онда и миниран… На месту светиња направљен је парк, а на месту на којем је био Успењски сабор направљен је подијум за игру… Испод подијума лежале су кости монаха, читаво гробље, револуционари су играли на њиховим костима. Садашња обнова у ствари је васкрс Костромског кремља и истовремено покајање града Костроме“, прича Димитриј.

    На старим сликама види се панорама Костроме на којој доминирају куполе два сабора и велики звоник. На тим сликама панорама града личи на таласе Волге, сада је на месту на којем су биле две цркве и звоник, велика празнина…

    Из празнине, од новембра прошле године, управо на месту на којем је некад био, ничу полако зидине новог, а старог Богојављенског сабора. Сада су високе 11 метара, када Храм буде завршен, крст звоника биће на 64 метра и поново ће се видети из далека, са Волге, од Јарославља… Биће обновљени и поново подигнути и Успењски манастир и зидине око града, вратиће се Кострома себи…

    Кострома, овако је изгледао Костромски кремљ
    Зоран Шапоњић
    Кострома, овако је изгледао Костромски кремљ

    „Обратио сам се писмом његовој светости патријарху Кирилу, молио га да дâ благослов, да обновимо светињу Костромског кремља, два сабора, молио га да види каква је могућност да држава из својих фондова помогне оно што смо дужни да урадимо… Патријарх је писмо примио, а онда се обратио добротвору и мецени Виктору Ивановичу Тиришкину, наш благотворитељ је позив прихватио, и, ево, ниче поново Богојављенски сабор, нићи ће и Успењски. Овај посао у Костроми образ је нашег покајања пред Богом“, каже митрополит Костроме и Нерехти Ферапонт.

    „Када сам примио позив и молбу патријарха нисам ни тренутка имао дилему. Обнову Костромског кремља схватио сам и као дуг и као обавезу… Посебно због тога што је тамо постојбина Романових, наше царске императорске породице. И, ја ћу дати све од себе да Костромски кремљ буде обновљен, да сине старим сјајем све уз Божје допуштење, јер, понављам то стално, не граде људи цркве, гради их Бог само људским рукама“, каже Виктор Иванович Тиришкин.

    „Оно што је основни задатак у Костроми, као што је то било и приликом обнове Храма Христа Спаса у Москви на чему сам такође радио, као и на другим црквама које смо обнављали, јесте да наша грађевина, да овај кремљ у Костроми 100 одсто, колико год је то могуће, буде исти као онај што је срушен. Циљ је да, кад ово направимо, можемо слободно да кажемо: ’Ево овако је Костромски кремљ изгледао пре 100 година, пре него што је срушен‘. Оно што је овде ново јесте модерна техника градње. Некад у звонику није било лифтова, сад ће их бити. Изградићемо и подземни храм, у знак сећања на старе градитеље“, речи су архитекте Алексеја Денисова, главног пројектанта обнове, који додаје да је задатак обнове Костромског кремља за њега једнако важан као задатак обнове Храма Христа Спаса у Москви…

    Обнова Костромског кремља вероватно је највећи пројекат те врсте тренутно у Русији. План је да Кремљ буде изграђен до 2020. године и да га тада освети патријарх руски. На месту где је био Успењски сабор завршена су археолошка истраживања, поред костију монаха, испод Манастира нађена су и кости — Викинга.

    Евгениј Брежњев надзорник је радова на Храму. Част му је каже да може да ради на тако великом пројекту, да сутра својој деци и унуцима да каже може: „Ваш отац градио је ову светињу“.

    „Питате ме како су стари градитељи подигли звоник висок 64 метра, када је то тешко и данас са свом новом технологијом и новим материјалима? Градили су уз Божију помоћ, као што и ми данас градимо са Божјом помоћи, другачије не може“, каже Евгениј.

    „Током обнове Кремља, у два сабора, у ограду, капије, звоник, биће узидано 1,2 милиона цигли, уграђено много бетона, гвожђа… Тај храм неће моћи да сруше ни време ни људи… Овде раде радници из овог краја, али и стручњаци из читаве Русије. Првобитни Храм пројектовао је током 18. века Воротилов, човек из ових крајева, рођен у селу у близини Костроме“, каже Антон Цихановски, инжењер на градилишту.

    Волга код Костроме
    Зоран Шапоњић
    Волга код Костроме

    Николај Цихановски је главни оперативац обнове Костромског кремља, ради као економ Епархије, по благослову митрополита Ферапонта.

    Проблема има, каже, али сви су они ситни, небитни, пролазни спрам главног циља, а циљ је освећење завршеног Манастира.

    „То ће бити најважнији догађај у мом животу. Живим у селу у близини, тамо смо Храм већ обновили, даће Бог обновићемо и овај. Радимо овде на основу великог споразума, договора нашег владике, добротвора Тиришкина и гувернера Костромске области господина Сергеја Ситникова, који је својим печатом потврдио и наш патријарх Кирил. Подршка локалних али и федералних власти је веома важна, локалне власти су на себе преузеле довођење инфраструктуре, воде, струје, гаса, помажу нам управе за културу, за имовину, за грађевинарство и то је веома важно“, прича Николај.

    Прошле зиме бетон су изливали и на минус 30 степени, радиће и ове, без прекида.

    „Представник председника Путина за овај део Русије Беглов већ је био два пута код нас, видео је како радови напредују и не сумњамо да је о томе известио председника. И подршка са те стране веома нам је важа“, каже Николај Цихановски.

    А у светој костромској земљи живи и док је Руса и Русије живеће легенда о чудотворној Феодоровској икони Божје матере. Њу је по тој легенди 1239. године костромски кнез Василиј Квашња нашао близу реке Запрудни како виси на дрвету… Уз учешће свештеника, уз страхопоштавање, икона је пренесена у Успењски сабор у Кострому и ту је била све док светиња није срушена. А када Успењски сабор у Костроми васкрсне, када буде поново подигнут, чудотворна Феодоровска икона поново ће се вратити у свој дом из којег никада није ни одлазила.

     

    Извор Искра, ауто Зоран Шапоњић

     

    Тагови:
    Волга, Златни прстен
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога