Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 111
    Пратите нас

    Познато је да су се у прошлости догађали цунамији на Јадрану, а могући су и у будућности...

    Свет данас обележава годишњицу најразорнијег цунамија у историји.

    Цунами у Индијском океану 26. децембра 2004. настао је као последица подморског суматранско-андаманског земљотреса, који је нанео непроцењиву штету на Тајланду, Шри Ланки, Индонезији, Малдивима, Индији и у Сомалији, однео је око 275.000 живота, док су милиони остали без својих домова.

    На неким деловима разорни таласи били су високи и више од 30 метара и пред собом су носили све што им се нашло на путу, па тако и читава села.

    Десетак година након овог цунамија, тачније средином 2015. године, геолози су на Хвару, на подручју Мајеровице, открили трагове цунамија, који је пре 66 милиона година изазвао удар астероида одговоран за изумирање диносауруса. 

    Међутим, то није једини цунами који се догодио на Јадрану у прошлости.

    Познато је да је високи талас погодио италијанску обалу Јадрана 1627. године, зна се да су потреси у Дубровнику 1667. године и на црногорском приморју 1979. године такође изазивали цунамије.

    Због релативно слабијих потреса, плићег мора и низа других фактора, ти таласи нису били високи као на Пацифику, али с друге стране, ако се цунами формира у Јадрану, много брже удара у обалу, па је питање да ли су становници имали времена за евакуацију у случају заиста велике катаклизме, упозорили су својевремено стручњаци са Геофизичког завода у Загребу.

    Иако је хварско откриће на неки начин случајност, водитељ истраживања др Твртко Корбар тада је рекао да су постојале одређене претпоставке да би се на средњодалматинским острвима и у Динаридима могли наћи такви трагови.

    Наиме, последњих петнаестак година спроводила су се истраживања за потребе израде нове геолошке карте Републике Хрватске, а геолози су знали да се на тим локалитетима налазе контакт наслаге креде и палеогена, објавила је у то време „Далмација њуз“.

    „На Хвару је јединствен случај јер смо тамо доказали да се у тим наслагама налази сам врх најмлађе наслаге из доба диносауруса, из доба креде, односно мезозоика, и сам почетак наслага које су наталожене из доба палеогена, доба сисара. Због тога се кренуло с детаљнијим истраживањима у оквиру научног пројекта који је донедавно финансирало Министарство науке, образовања и спорта. Дошло се до научних резултата који су занимљиви широј јавности. Истраживања су се спровела на свим средњодалматинским острвима, а на основу њих ће бити израђене основне геолошке карте Хрватске. Налази оваквих специфичних ствари који се тичу тих наслага су ретки, а сам овај налаз на Хвару је на неки начин био случајност“, рекао је Твртко Корбар и додао како је јавност тек након цунамија у Индијском оцеану 2004. године и у Јапану 2011. постала свесна њихове разорне снаге.

    „Знамо колике су људске жртве и материјалну штету изазвали цунамији висине десетак-двадесет метара. Цунамији у Јапану и Индијском океану су геолошки гледано редовни цунамији висине десетак метара. Овај који је изазвао удар астероида, односно урушавање великих количина материјала у Атлантски океан, изазвао је цунами који је иницијално био висок вероватно између 300 и хиљаду метара. Будући да је слабио проласком кроз Атлантик, уласком у тадашњи океан Тетис и доласком до наше Јадранске карбонатне платформе, која је била око 10 хиљада километара удаљена од места удара астероида у Јукатану у Мексику, процењује се да би висина цунамија на самој платформи била између 30 и 100 метара“, испричао је Корбар и додао како би за прецизније одређивање висине тог цунамија биле потребне додатне научне компјутерске симулације.

    „Процене зависе и од тадашње конфигурације обале и плитководне карбонатне платформе, што је јако тешко реконструисати. Сада постоје само генералне шеме, односно генерална реконструкција подручја средњег Јадрана који показује да је на западној страни острва Вис постојао дубоки палеозалив који је појачао цунами који је оставио трагове на Хвару“, истакао је Корбар и навео како на другим отоцима, али и на самом Хвару има још геолошких налаза који би могли да буду занимљиви туристима које интересују такве ствари.

    „Такви су налази најбоље видљиви уз саме обале мора где море испере земљу и покривач који покрива наше карбонатне наслаге. На Хвару постоји неколико локалитета, али слични локалитети постоје и на другим острвима, а они би могли да се обележе и опишу на прикладан начин који би могао да заинтересује туристе које то занима“, рекао је, али и напоменуо да не постоји могућност да наше подручје поновно погоди цунами толиких размера.

    „У том добу није постојало Апенинско полуострво, након ових геолошких промена последњих 50 милиона година издигли су се планински ланци Динарида и Апенина, конфигурација се променила и зато не постоји могућност овако великог цунамија, али цунами је само једна од последица таквих катастрофа које се догађају сваких стотинак милиона година. Наше колеге с геофизичког одсека ПМФ-а баве се цунамијима до висине десетак метара и реална опасност за такав цунами на нашем подручју постоји, а то знају становници Вела Луке и других дубоких залива“, закључио је Корбар.

     

    Извор: Хрватски експрес

    Тагови:
    Јадран, цунами, наука
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога