Слушајте Sputnik
    Вулкан

    Мање познато: Србија премрежена вулканима — могу ли се пробудити (фото, видео)

    CC0 / pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    С оне стране науке (32)
    13313

    Звучи невероватно да је Србија окружена десетинама вулкана чије се ерупције у прошлости убрајају у једне од најјачих у историји.

    Процењује се да се српски успавани вулкани неће будити у наредних 100.000 година. Међутим, не треба заборавити да су горостаси крајње непредвидиви и да се са њима никада не зна…

    У геолошкој прошлости подручје Србије било је веома активно, а трагови древних вулкана и данас постоје.

    Најинтензивнија вулканска активност захватила је Србију пре око 40 милиона година, а рудничко-борачко-котленичка област, копаоничка област, као и комплекси Голије, Рогозне, Радана и Сурдулице су највеће вулканске области у Србији.

    Мапу вулканских области у Србији погледајте овде.

    Вулканске области срећу се и на Фрушкој гори и у Шумадији (Авала, Космај, Жути оглавак и Кљештевица), као и на северу Војводине.

    Вулканизам у доба терцијара (период након изумирања диносауруса пре око 65 милиона година) био је веома разноврстан.

    Док се на неким местима мирно изливала лава (Коритник код Сјенице, Мутол врх код Новог Пазара), у другим деловима долазило је само до надимања густих маса лаве (Острвица на Руднику, Тријеска код Горњег Милановца, Борачки крш и Звечан).

    Разарајуће ерупције са еруптивним стубовима налик на „печурке“ после нуклеарних експлозија биле су у време терцијара у Србији честа појава, а поједине еруптивне фазе на Радан планини или на Руднику биле су попут најјачих вулканских ерупција које су икад забележене.

    Последња ерупција на Руднику била је пре 20 милиона година.
    Последња ерупција на Руднику била је пре 20 милиона година.

    Ерупција Бечејског вулкана 

    Занимљиво је да се последња забележена ерупција у Србији догодила у не тако давној прошлости.

    У новембру 1968. године у Бечеју је еруптирао гас. Ерупција је трајала 209 дана, а 6. јуна 1969. године дошло је до самоугушења ерупције. У борби са природом учествовали су ЈНА, авијација и многобројни добровољци.

    Србија окружена горостасима

    Остаци лаве који датирају од пре 300 милиона година видљиве су још увек код Бољетина, али су ове стене углавном под водом. На румунској страни најупечатљивије су вулканске стене Трескавца, које се, преко пута Лепенског Вира, виде са друма који води од Голупца према Доњем Милановцу. Занимљиво је да су комади тих стена коришћени у индустрији окресаног камена Лепенског Вира.

    Вулканске стене налазе се и на Бобији код Љубовије, у близини Сирогојна, на Чадињу код Пријепоља, у околини Косовске Митровице (Дудин крш) и у подручју Истока.

    Некада давно Авала је била активан вулкан...
    Некада давно Авала је била активан вулкан...

    Вулканогене стенске масе јурске старости (пре око 150 милиона година) настале су у време ширења океанског простора, који је пре око 150 милиона година широко раздвајао терене данашње источне и западне Србије. Данас се већи реликти тог древног океанског дна налазе у подручју Дивчибара (усек пута Ваљево-Косјерић), на више места између Крагујевца и Рековца, у ибарској долини (код Лепосавића и Косовске Митровице), у златиборско-златарском подручју и на потезу дугом око 30 километара од Разбојне до Куршумлијске Бање.

    Охлађена лава чије присуство директно сведочи о изливању ужарених маса налази се код Лепосавића и поред Лима, код ушћа Бистрице.

    Вулканске области такође се налазе у тимочкој области — од Мајданпека, на северу, до Књажевца, на југу.

    Бројни остаци вулкана налазе се и на простору између Бора и Мајданпека: на Црном врху, у околини села Јасиково и Влаоле, Брестовачке Бање…

    На пределу где се некада налазио борски вулкан Тилва рош, који се пре само пола века неколико стотина метара уздизао изнад града Бора, данас зјапи површински коп исто толике дубине и пречника од неколико километара.

    Вулкани источне Србије

    У овом делу данашње Србије налази се известан број мањих вулкана купастих форми, на Озрену код Сокобање, на више места у Сићевачкој клисури и у селу Горњи Стрижевац код Беле Паланке.

    Југоисток Србије је такође био познат по вулканској активности. Два врха Грот и Облик код Врања налазе се један поред другог на раздаљини од 1,5 километара. Настали су експлозивним вулканизмом пре око 5 милиона година. У близини Грота и Облика је врло плодно пољопривредно земљиште, што је и уобичајено за сва вулканска подручја на свету.

    Десетак километара одатле налази се и Врањска бања са богатим извориштима геотермалне воде, која достиже температуру од чак 110 степени Целзијуса. На око 40 километара западно налази се Сијаринска бања са снажним гејзирима, јединственим у копненој Европи. Сматра се да су геотермална изворишта воде обе бање и гејзири у вези са магматским огњиштем поменутих врхова.

    Са вулканима се никад не зна...
    © Фото : Vladimir Voichuk/National Geographic Russia
    Са вулканима се никад не зна...

    Да ли вулкани заиста спавају?

    Иако се стручњаци слажу да вулкани у Србији неће бити активни у наредних 100.000 година, такође су сагласни и да се са вулканима никада не зна.

    На срећу постоје поуздани предзнаци који недвосмислено указују да се опасност спрема.

    Интензивније активности језера, избијања водене паре и других гасова, нагло повећање извора термалних вода, као и пропадање земљишта, само су неки од знакова који помажу да се становништво на време евакуише пре ерупције.

     

    Тема:
    С оне стране науке (32)
    Тагови:
    Србија, ерупција, вулкан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога