Слушајте Sputnik
    Стивен Хокинг у нултој гравитацији

    Угашена звезда науке: Зашто Хокинг није добио Нобела и која му је била највећа жеља

    CC0
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 1015

    Стручна јавност широм планете једногласна је у оцени да су и наука и читав свет пуно изгубили смрћу чувеног британског физичара Стивена Хокинга, који је преминуо у 76. години у својој кући у Кембриџу.

    Научник коме је у младости откривена амиотрофна латерална склероза, због које је већи део живота провео у колицима, светску славу стекао је својим радом на „црним рупама“ и теорији релативитета, а током каријере разоткрио је неке од најзамршенијих тајни космоса.

    Професор Милутин Благојевић, научни саветник у пензији Института за физику и водећи српски стручњак у области теорије гравитације каже да је Стивен Хокинг био велики физичар који је у свом раду често имао необичне идеје по којима је и постао познат.

    „Црне рупе“ биле су кључна област Хокингових истраживања, наставља професор, и за Спутњик објашњава шта оне заправо значе.

    „Грубо речено то подразумева да, када су испуњени неки физички услови, настаје ситуација да једно тело има тако јаку гравитацију да ако му се неки други објекат сувише приближи, он мора да падне на њега. Хокинг је у истраживању „црних рупа“ постигао одређене резултате и свакако ће недостајати у решавању те помало егзотичне проблематике“, оцењује професор Благојевић.

    Један од Хокингових раних закључака је, додаје професор, помало изненадио свет.

    Стивен Хокинг
    © AFP 2018 / NIKLAS HALLE'N /
    Стивен Хокинг

    „Он је закључио да током процеса стварања и живота црне рупе може да дође до ситуације да се она распадне због квантних ефеката. То су они ефекти који су везани за микрофизику, за оно што обично знамо као нуклеарну или физику елементарних честица, односно оно што је најситније у материји. Дакле, долази до распада црне рупе и у том процесу се губи информација, односно физички систем у коме се то дешава пре и после тога нема исту количину информација о физичким догађајима. То је један неочекиван закључак о коме се пуно дискутовало и до данас то није разрешено до краја. У том смислу, то је један од проблема који ће остати у наслеђе наредној генерацији, да ту ситуацију до краја разреши“, напомиње професор Благојевић.

    Према речима Бранислава Цветковића, вишег научног сарадника Института за физику, врло је интересантна подударност датума Хокингове смрти и дана рођења чувеног физичара и добитника Нобелове награде — Алберта Ајнштајна.

    „Суштина Хокинговог истраживања је у томе да је он први приметио да је Општа теорија релативности, коју је засновао Алберт Ајнштајн, једна некомплетна теорија, у смислу да она има проблеме са местима где се простор и време сусрећу са такозваним сингуларитетима, како на космичкој скали, тако и на скали ’црних рупа‘. Дакле, Стивен Хокинг је приметио да се Општа теорија релативности не може тако лако ујединити са квантном механиком, која је такође једна значајна теорија која је обележила читав 20. век у физици“, објашњава Цветковић.

    Како каже, Хокинг је вероватно најпознатији физичар на свету који никада није добио Нобелову награду, а разлог лежи у томе да је изостала експериментална верификација његовог теоријског резултата.

    Стивен Хокинг
    © AFP 2018 / TIMOTHY A. CLARY
    Стивен Хокинг

    „Уколико се Нобелова награда додељује за област теоријске физике, оно што представља неки теоријски резултат мора да добије и своју експерименталну потврду. Примера ради, иако је Питер Хигс одавно теоријски постулирао чувену ’Хигсову честицу‘, Нобелову награду је добио тек педесет година касније, када је њено постојање експериментално верификовано у ЦЕРН-у“.

    Хокинг је, истиче Цветковић, био физичар за ког се може рећи да је одшкринуо прозор у квантну теорију гравитације и бавио се веома малим ефектима који нама, са становишта експерименталних апаратура којима на Земљи располажемо, нису достижни.

    „То ’Хокингово зрачење‘ које емитује црна рупа, а по коме је он најпознатији, има изузетно ниску температуру која је далеко нижа од температуре која влада у космосу и практично је немерљива, не само са садашњим инструментима, већ ће то бити и многим генерацијама које ће доћи иза нас. Зато он није могао да добије Нобелову награду, иако сви дубоко верују да су његове формуле тачне“, закључује Цветковић за Спутњик.

    Тагови:
    физика, физичар, Алберт Ајнштајн, Стивен Хокинг, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога