Слушајте Sputnik
    Мозак

    Откриће — протеза за мозак побољшава памћење

    CC0 / affen ajlfe
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1411

    Сећања често вежемо уз наш идентитет, а губитком њих, осећамо као да губимо део себе.

    Према новим истраживањима, људски мозак има отприлике 86 милијарди неурона и са толиком количином могућих веза међу њима, очекивали бисмо да ћемо са лакоћом запамтити свако наше животно искуство.

    Међутим, у стварности знамо да памћење бледи, а код људи оболелих од Алцхајмера или деменције, то је још и израженије.

    Како би им помогли, научници већ годинама истражују да ли је могуће у мозак уградити некакав имплантат којим би побољшали природно стање мозга.

    Тим са Универзитета Јужне Калифорније, који води Донг Сонг, крајем прошле године представио је оно што су назвали „меморијском протезом“, а ради се о маленој сонди с електродама које могу детектовати и репродуковати сигнале у хипокампусу, делу мозга задуженом за памћење.

    Они су усадили уређај у мозак 20 волонтера који су већ имали електроде у мозгу због лечења епилепсије.

    Имплантат је пратио активност током теста у којем су им показивали различите облике, а касније су им током другог теста поновили исте те сигнале мождане активности, у нади да ће побољшати моћ памћења.

    Тестови су тада показали побољшање памћења за 15 одсто и радног памћења за 25 одсто.

    Међутим, ствари су након њихове студије отишле још даље, па су научници, користећи електричне импулсе, успели значајно да побољшају чување нових информација.

    Дијета (илустрација)
    © Sputnik / Irina Ovchinnikova

    „Нови рад, објављен у часопису ’Биомедицинско инжењерство‘, први покушава да пронађе кôд којим раде неурони који су повезани с тачно одређеним сећањима“, рекао је Роберт Хампсон, професор болнице Вејк форест, који је радио на истраживању.

    Како појашњава ИЕЕЕ Спектрум, научници покушавају да хакују систем за комуникацију мозга слањем генерисаних порука.

    У новом раду то су успели на циљаном нивоу. Фокусирали су се на епизодно памћење, односно информације које су корисне одређено време — попут места где сте се паркирали, или оставили кључеве.

    Волонтери су у новој студији радили задатке повезане са тим памћењем и истраживачи су пратили узорке електричне активности повезане с чувањем памћења.

    Хампсон додаје да су могли да виде активност 10 до 60 неурона у исто време и наглашава да се и код људи са ослабљеним памћењем види активирање неурона за чување правих информација.

    Користећи модел који су раније развили Теодор Бергер и Донг Сонг са својим тимом са УСЦ-а, они су могли да декодирају те узорке и да синтетизују кôд за чување правилних сећања, као и да направе прикладну верзију можданог кода.

    Волонтерима су потом рекли да поновно обаве одређене задатке и за сваког су слали индивидуалну верзију тих електричних импулса у циљано подручје хипокампуса.

    Једноставније речено, снимили су активност повезану с чувањем одређених информација, направили математички модел и декодирали ту активност и потом у мозак послали тај кôд, како би постојеће памћење радило боље.

    Хампсон и његов тим наводе како се памћење побољшало за отприлике 35 одсто. Они који су имали већи губитак памћења, имали су и боље резултате, док код оних с добрим памћењем, није било значајне промене. 

    Експрес.хр

    Тагови:
    протеза, откриће, мозак
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога