Београд+ 27°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Канцер, рак

    Јаке инфекције помажу код лечења рака

    CC0 / pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 260

    Њујоршки хирург Вилијам Коли још је крајем 19. века развио нешто што научници данас сматрају првом имунотерапијом против рака.

    Коли је приметио како је један од његових пацијената, Фред Стеин, ушао у својеврсну ремисију након што је оболео од тешке инфекције.

    Запитао се да ли је могуће да је бактерија стимулисала пацијентов имунитет и да је „регрутовала“ тело да се бори против тумора.

    Хирург је неоперабилне болеснике почео да третира инјекцијама бактерија које су се тада називале „Колијеви токсини“.

    Иако је постигао неке успехе, није добро документовао свој рад, а његови савременици су давали предност зрачењу и хемотерапији.

    Коли је преминуо 1936. године и његове теорије су готово заборављене. Требало је да прође 80 година како би онколози озбиљно схватили имунотерапију. Данас је то један од најперспективнијих начина терапије, посебно код карцинома плућа и меланома.

    „Имунотерапија је ту да остане. То није случајност, срећа или привид, постаће стандард у борби против рака“, каже Џил О’Донел Торми, шефица Института за истраживање рака.

    Најчешће су имунотерапије познате као инхибитори контролне тачке, који раде на уклањању кочница у имуном систему како би тело напало рак. Њихово откриће је омогућио рад Џејмса Алисона, сада професора у Центру за рак МД Андерсон Универзитета у Тексасу, који је деведесетих провео године у истраживању могућности имунотерапије, док су је други научници одбацивали као „интересантну, али бесмислену“.

    Инхибитори контролне тачке показали су се као невероватно ефикасни код пацијената са узнапредовалим меланомом, врстом рака за који се некада говорило да је то „рак ради којег је рак као болест злогласан“ и због изузетно лоших прогноза које су пратиле ту дијагнозу.

    Већина пацијената умире за три до осамнаест месеци. Данас, чак 60 одсто пацијената са узнапредовалим меланомом преживи и до три године ако узимају комбинацију два инхибитора.

    Тек 2013. године инхибитори су постали „популарни“ међу лекарима, али многи нису спомињали и пратеће проблеме.

    Када делују, онда су невероватно ефикасни и помажу пацијентима да живе месецима и годинама дуже него са другим лековима, али проблем је што на њих реагују само пацијенти оболели од меланома и рака плућа.

    Иако је имунотерапија одобрена за низ типова карцинома — од рака желуца до рака јетре, пацијенти који немају меланом или рак коже готово уопште не реагују на имунотерапију. 

    Експрес.хр

    Тагови:
    имунотерапија, канцер, рак
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога