Слушајте Sputnik
    Климатске промене

    Јадран осуђен: Лед с Антарктика потапа Далмацију

    CC0 / pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    2567

    Утврђено је да се око Јужног пола догађа оно што је најгоре по хрватску морску обалу...

    Антарктик има највећу концентрацију леда на Земљи на једном месту и, уз Гренланд, представља апсолутну тачку преживљавања или умирања наше планете и живота на њему услед климатских промена које је својом индустријом покренуо и потхрањује човек.

    Најновије велико истраживање климатолога и других стручњака, објављено у часопису „Нејчер“, доноси ужасан закључак да су климатске промене на Антарктику довеле да се годишње с тог залеђеног континента отопи нешто више од двеста милијарди тона леда, а најгоре од свега је то што је установљено све брже отапање.

    Овакви резултати врло су лоша вест за медитеранску земљу на скоро другом крају света, Хрватску, и то не само због јадранске обале.

    Измерено је да је отапање Антарктика током последњих пет година било трипут брже него пре десет година, а да је у односу на 1997. сада пет пута брже. Досадашњи допринос подизању нивоа мора услед изливања воде с отапајућих антарктичких ледењака од 1992. износи осам милиметара.

    То у укупном расту мора у протеклих четврт века није пуно. Али проблем је у томе што се 40 одсто тог леда отопило, последично је порастао и ниво мора, искључиво услед загревања Антарктика, током последњих пет година.

    Логика и елементарна математика указују на то да ће ствари с Антарктиком бити све горе и да се слободно може рачунати да ће, као и до сада, посматрање климатских промена у природи доказивати све катастрофичнија предвиђања, а оповргавати сва она умеренија и да нису нереална предвиђања стопе потапања градова уз обале мора, суша, олуја, изумирања врста, избијања болести, глади, ратова, масовних сељења стотина милиона климатских избеглица.

    Данас се у контексту последица климатских промена по правилу говори о сценаријима у случају загревања до 1,5 степени Целзијуса, 2, 3 и 4 степена Целзијуса до 2100. године.

    Како сада ствари стоје, а стоје тако да не само да нисмо зауставили стопу загађења атмосфере издувним гасовима, у првом реду с CО2, него све више повећавамо индустријско загађење, на путу смо да до краја века убијемо и себе и планету загревањем од 4 степена Целзијуса, отприлике.

    У сценарију загревања света од степен и по Целзијуса, Хрватску би погодили климатски екстреми (суше, олује, разорни таласи врућина и хладноћа), пише Експрес.

    У том случају, две трећине подручја у свету којима климатске промене прете да их претворе у пустиње, ипак се у то не би претвориле. Али, само пола степена више и све то може да се догоди.

    У Хрватској би тако Славонија и Барања постале пустиње у правом смислу речи, и то већ за неколико деценија, непогодне и за узгој хране и за живот, док би Далмација, Кварнер и Истра у неким деловима постале камене пустиње, у неким другима полупустиње, отприлике као што је то изгледало у неким деловима Марока или Шпаније пре галопирајућих климатских промена.

    Од туризма уз море у Хрватској више не би било ништа јер би недостајало воде, а и било би или ће бити напросто превише вруће да би одмор на таквом месту икоме био угодан. Све то односи се на сценарио од само 2 степена загревања у односу на просеке светске климе до 1990. године, односно, само пола степена више или мање заправо значи катаклизму или опстанак.

    А стварност је данас таква да се велика већина климатолога света слаже о томе да данашњим понашањем јуримо према сценаријима од или 3 или 4 степена.

    Експрес.хр

    Тагови:
    клима, море, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога