Слушајте Sputnik
    Суша

    Сунце мења облик, нико не зна зашто

    CC0 / pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 98

    Сунце је прилично просечна звезда у односу на све што знамо о другим звездама. Ипак, ради се о изузетно узбудљивом нуклеарном реактору који стварају псеудоторнада и соларне бакље и шаљу млазове плазме далеко у ноћ.

    Нова студија додаје још једну фасцинантну чињеницу. Наиме, Сунце се шири и скупља сваких 11 година за један до два километра. Могло би се рећи да дише, додуше, веома споро. Ради се о врло слабим померањима, јер ти додатни километри мењају распон Сунца за највише 0.00029 одсто. Имајући то на уму, делује немогуће да су екипе с Технолошког института Њу Џерзи и Универзитета Азурне обале уопште успели да примете те промене, преноси Курир.

    Научници су се концентрисали на млазове плазме који се избацују, па се поново враћају на површину Сунца. Показало се да фреквенције ових таласа нису толико различите од звучних таласа које ствара музички инструмент. Рецимо да имате саксофон. Одсвирате ноту, звук се чује, и све је у реду. Међутим, ако се цеви у саксофону изненада прошире, висина тона ће пасти. Ако се сузе, тон ће бити виши.

    У том смислу, Сунце је попут великог саксофона. Фреквенције таласа се мењају у зависности од ширине Сунца, а то се може доста прецизно измерити. Ипак, није лако. Била је потребна 21 година посматрања преко два одвојена НАСА свемирска телескопа да би се дошло до овог открића.

    Само „дисање“ Сунца повезано је са соларним циклусима. Сваких 11 година Сунце из немирног соларног максимума иде до мирнијег соларног минимума.

    На свом максимуму сунчеве пеге, тамне мрље интензивне магнетне активности, појављују се чешће и окупљају изнад и испод екватора.

    Већи број сунчевих пега повећава могућност појављивања сунчевих олуја, чије последице могу варирати од појачане поларне светлости на небу до кварова електричне инфраструктуре. Током соларног минимума пак сунчеве пеге постају ређе.

    Ова активност је последица магнетне активности која се одвија дубоко испод површине — на дубинама вишим од милион метара. Сунце се мало рашири током соларног минимума, а скупи током максимума. Иако су научници изјавили како тренутно „нема теорије“ која би повезивала промену величине Сунца и унутрашње магнетске процесе Сунца, сугеришу да је то повезано с променом орјентације магнетских поља која се догађају током циклуса.

    У случају да сте се питали, ове малене промене сунчевих димензија не делују на климу на Земљу. 

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога