Слушајте Sputnik
    Бивак српског коњичог пука, Солунски фронт 2. август 1916.

    Најлепшу грчку песму написао српски војник са Солунског фронта (видео)

    © Wikipedia/ Anonymous
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 1081

    Једна од најлепших грчких љубавних песама настала је за време великих патњи српске војске у Првом светском рату, током боравка на острву Крф. Познато је да је ово острво постало уточиште српским војницима, а о пријатељском односу и дочеку локалних мештана према српској војсци зна се много.

    Познато је да су се у то време многи српски војници женили мештанкама. Власник хотела „Бела Венеција“ на Крфу у коме је била смештена српска влада, удао је све три ћерке за Србе. Међу онима који су своју љубав пронашли на Крфу био је и будући министар спољних послова Краљевине Југославије Александар Цинцар Марковић.

    Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса — велика, а фатална, опевана је у дивној грчкој песми „Не љути се на мене, око моје“. Њен превод на српски гласи овако:

    Не љути се на мене, око моје

    Не љути се на мене, око моје,

    што у туђину одлазим

    птица ћу постати

    и поново ћу теби доћи.

    Отвори прозор,

    плави босиљку мој,

    и слатким осмехом

    пожели ми лаку ноћ.

    Не љути се на мене, око моје,

    што ћу те сада напустити

    и дођи накратко, да те видим

    да се од тебе опростим.

    Отвори прозор,

    плави босиљку мој,

    и слатким осмехом

    пожели ми лаку ноћ.

    У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. И како то бива са великим љубавима у вихору рата, и ова је имала болно искуство. Младић је отишао на Солунски фронт, а девојка остала да се нада и чека вољеног и његова писма.

    Српски младић је своју чежњу за драгом и коначном слободом лечио пишући управо ове стихове. После повлачења српске војске са Крфа и пребацивања на Солунски фронт, крећући ка коначном ослобођењу Србије, српски војник је поклонио ове речи Крфљанки Хондројанис Харули, која их је касније, уз малу преправку, претворила у песму.

    Песма је и данас симбол нераскидивих веза које постоје између Крфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства. Песма је претрпела мале преправке, па је верзију коју је записала Ефтихија Папагијанопулос чуо и познати грчки композитор Димитрис Кугиумцис, који ју је обрадио и за њу написао музику, а једна од најлепших изведби дело је Јоргоса Далараса.

    Тагови:
    Солунски фронт, Први светски рат, Јоргос Даларас, Крф, Грчка, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога