Слушајте Sputnik
    Терористички напад на Њујорк 11. септембра 2001.

    Ратне завере: Кенедијево убиство и 11. септембар повезани?

    © AP Photo / David Karp
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1590

    На први поглед, атентат на једног човека 1963. године и убиство хиљада других у 2001. години немају много заједничког. Међутим...

    Британац Петер Скот тврди да су два догађаја у историји САД повезана „дубоком политиком“.

    У својој књизи „Ратне завере: Ј.Ф.К, 9/11 и дубока политика рата“ он описује „дубоку политику“ као „обрасце тајног договарања“ у основи главних догађаја.

    Они нису нужно планови једне завереничке групе, већ их временом формирају људи на власти. Скот наводи неколико кључних тврдњи о томе како су повезана два шокантна догађаја.

    Прво, он напомиње да су у оба кључни виши чланови власти били ван земље, преноси британски „Експрес“.

    Он такође скреће пажњу на инсајдерску куповину на берзама уочи обе трагедије — што за Скота указује на „специјално знање“ онога што ће доћи.

    Сличности се такође односе на идентитете криваца иза оба злочина. Осумњичени за убиство Кебедија, Ли Харви Освалд, брзо је идентификован, али на основу старих података који нису одговарали његовом стварном изгледу у то време.

    За Скота то значи да је Ли Харви Освалд био унапред „одређен кривац“.

    Слично томе, списак отмичара објављен је 11. септембра четири минута пре него што је лет „Јунајтеда 93“ уопште ушао у Пенсилванију!

    Скот каже да су истражитељи то пронашли у документима који су постојали пре напада 11. септембра, што значи само једно: америчке обавештајне агенције су знале шта долази.

    Године 1963. Ли Харви Освалд је описан као „нападач који је деловао сам“, у шта многи сумњају, па се још роје разне теорије завера.

    Скот указује на догађаје који су непосредно претходили нападима 2001. године, када је америчка влада користила исти начин да опише терористички напад који је директно повезан са отмичарима од 11. септембра, иако је јасно било о чему се ради.

    Године 1990. Ел Саид Носер, ког је обучавао Али Мухамед, један од отмичара 11. септембра, проглашен је за „поремећеног пуцача“.

    Полиција тврди да је „деловао сам“ кад је убио Меира Кахану, оснивача Јеврејске одбрамбене лиге. И то је речено упркос пронађеним тренажним приручницима, опреми за израду бомби и другим доказима који су „могли да се користе за осуду“ Мухамеда, каже Скот.

    За њега, ово указује на то да је прича о усамљеном пуцачу амерички инструмент „заштитити некога или нешто друго“.

    Он такође каже да су претходне истраге о евентуалним кривцима оба дела „отежане“.

    Освалд је „необјашњиво склоњен са листе ФБИ“ 1963. године, када је требало да буде кандидат за повећан надзор, каже Скот.

    За разлику од тога, ЦИА је месецима крила од ФБИ да су двојица терориста која су учествовала у нападу 2001. стигла у САД 2000. године, а све због „задржавања информација“.

    Један од најважнијих фактора у оба догађаја су ратови који су уследили.  

    После Кенедијеве смрти, ангажовање америчке војске у Азији је појачано, што је довело до рата у Вијетнаму.

    Слично томе, после напада на Америку 11. септембра 2001. Американци су напали Авганистан и Ирак и започели крвопролиће у ком су погинуле стотине хиљада људи.

    Тагови:
    кенеди, завера, 11. септембар 2001
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога