Слушајте Sputnik
    Гаденовски крст, велика светиња Русије. Ускоро ће бити 600 година од како се чудотворни крст појавио, о чему постоји веома живо предање.

    ЕКСКЛУЗИВНО Чувени руски духовник доноси чудотворни крст на Косово (фото)

    © Sputnik / Сенка Милош
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 1840

    У Србију је стигао чувени схимонах Варсануфије, кога верници у Србији знају по претходном монашком имену — баћушка Гурије, духовни отац бројних верника, руских владика, али и политичара. Баћушка је дошао како би на Косово и Метохију донео чудотворни Гаденовски крст.

    Овај духовник у Кингисепу, у далекој Русији, гради цркву посвећену српском кнезу Лазару и цару Николају II Романову. Изградњу првог српско-руског храма поверио је Православном духовно-просветитељском центру „Љубав“ из Земуна. Ту смо имали и јединствену прилику да се видимо са њим.

    Видовдан 2018. - освећење темеља будуће цркве посвећене Светом кнезу Лазару и Николају II Романову.
    © Фото : Татјана Батак Петровић
    Видовдан 2018. - освећење темеља будуће цркве посвећене Светом кнезу Лазару и Николају II Романову.

    Старац гази девету деценију. Иако је годинама тешко покретан, ово је његов седми долазак у Србију. Обишао је и српске светиње у Црној Гори и на Атосу. Време проводи у дубокој молитви. Говори ретко, у изузетним ситуацијама. 

    Репортеру Спутњика се, ипак, обратио: 

    „Дао сам 2006. године благослов за формирање школе у овом центру, послали смо и икону Светог Јована Богослова, која се сада налази овде у капели у Земуну. Сада сам дошао да духовно подржим Војислава Деспота у изградњи верског центра и да подстакнем одлазак српске деце у Русију и долазак руске деце овде“, рекао нам је старац.

    Схимонах Варсануфије, по завршетку Духовне академије у Санктпетербургу отишао је у Глинску пустињу да од тамошњих стараца потражи савет. Замонашио га је блаженопочивши владика Зиновљев, који је придружен Сабору глинских светитеља.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Схимонах Варсануфије, по завршетку Духовне академије у Санктпетербургу отишао је у Глинску пустињу да од тамошњих стараца потражи савет. Замонашио га је блаженопочивши владика Зиновљев, који је придружен Сабору глинских светитеља.

    Духовник, изузетно цењен у Русији и целом православном свету, дао нам је благослов да са његовим братом у молитви и већ десет година помоћником у свакодневним активностима монахом Венијамином Семјановом, разговарамо о још једном разлогу доласка у Србију.

    „Молили смо се у Раваници, Љубостињи, али сада желимо да се поклонимо древним светињама српске земље на Косову и Метохији. Владика Теодосије позвао нас је да следеће године посетимо његову епархију, поводом 630 година од Косовске битке и 800 година од аутокефалности Српске православне цркве. Али, ето, Бог је желео да се та посета деси баш сада“, прича монах Венијамин.

    Иако је Кингисеп од Београда удаљен две хиљаде километара, а братија живи без претераног додира са цивилизацијом, монаси јако добро знају какве су политичке прилике у нашој земљи, односно на Косову и Метохији, где су се запутили. Знају и да постоји могућност да на Јарињу буду заустављени.

    Капела Светог Јована Златоустог у Православном духовно-просветитељском центру „Љубав“ у Земуну.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Капела Светог Јована Златоустог у Православном духовно-просветитељском центру „Љубав“ у Земуну.

    „Албанци су само оружје Америке и НАТО-а. Нису они ти који не пуштају Србе на Косово. Политика не може да се пореди са суштином живота на терену. Како су некада руску земљу заузели Татари, тако су и данас вас окупирали. Није то права окупација, али мени то тренутно делује тако“, каже нам руски монах.

    Објашњава да монах Варсануфије, као и он и сви људи у цркви, на ствари не желе и не могу да гледају на политички начин, већ из Божјег угла, из угла вере. Зато се много не оптерећују чињеницом да можда неће стићи тамо где су кренули. Уосталом, све је у Божјим рукама, каже монах.

    „Косово је срце српске земље, било је пре, и биће увек. То се неће променити, шта год да се деси. Наш је задатак пре свега да се молимо за мир. Желимо да Срби и Албанци живе у миру на тој земљи, као Грци и Турци на Кипру. И живели би мирно, да није дошао неко са стране и направио нереде, хаос. То увек може и овде да се догоди, ако би они то хтели. Они доносе зао дух, који изазива свађу и нереде, а ми смо дужни да донесемо дух слободе и мира. Пре свега, љубави“.

    Лице Христово са оригиналног Гаденовског крста старог готово 600 година. Светиња је конзервирана у Руском државном музеју 2003.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Лице Христово са оригиналног Гаденовског крста старог готово 600 година. Светиња је конзервирана у Руском државном музеју 2003.

    Зато су монаси из централне Русије у Србију донели Гаденовски крст. Реч је о великој светињи Русије. Ускоро ће бити 600 година откако се тај крст појавио, о томе постоји веома живо предање, објашњава монах Венијамин.

    „Пустињаци су видели да крст долази са небеса. Њима се представио Свети Никола и рекао да на том месту подигну цркву. Тако је и било. Пре 500 година они су баш на том месту изградили храм. Саставили су и летописе који говоре о томе каква су се све чуда дешавала под тим крстом. У совјетско време крст је био сакривен, нико није знао где је. Друго обретење крста догодило се 1990. године, крст је случајно пронађен у селу Гаденово, тако је и добио име, и још увек се тамо налази“, прича нам монах Венијамин.

    Додаје да је крст пронађен на месту где се копало због изградње манастира. Тамо се данас дешавају чуда, исцељења. На Косово монаси носе копију крста, освештану у Гаденову, а исте светиње налазе се у Севастопољу, Волгогдару, Луганску, Јекатеринбургу. Копија истог чудотворног крста, који има исцељитељску моћ, пола године се налазила и на Међународној космичкој станици.

    Схимонах Варсануфије и монах Венијамин.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Схимонах Варсануфије и монах Венијамин.

    Где ће Гаденовски крст бити смештен на Косову, одлучиће владика Теодосије. 

    Са Косова и Метохије руски монаси, који у понедељак иду у јужну српску покрајину, посетиће и Црну Гору, да се још једном поклоне нашим светињама.

    Током боравка у Београду старца Варсануфија и монаха Венијамина примио је директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић и обећао да ће држава покушати да нађе начин да помогне изградњу српско-руског храма у Лењинградској области. 

    „Наш владика Николај је цара Николаја Романова називао новим Лазаром. Ми смо ово сазнали након што смо донели одлуку да цркву коју заједнички градимо у Кингисепу посветимо старом и новом Лазару. И то нас упућује на чињеницу да смо ми Руси и ви Срби крстоносни народи. Као што небеску Србију представља цар Лазар, тако небеску Русију представља цар Николај“, каже монах Венијамин.

    Икона Светог Јована Богослова опточена златом, поклон схимонаха Варсануфија истоименој капели у Земуну.
    © Sputnik / Сенка Милош
    Икона Светог Јована Богослова опточена златом, поклон схимонаха Варсануфија истоименој капели у Земуну.

    Слично:

    После три века, моменат за историју: Ниче српска црква у Русији у славу косовске жртве
    Руска црква обећава: Побринућемо се за своју паству — правићемо још цркава
    Руска црква: Патријарх Вартоломеј биће лично одговоран за могуће крвопролиће у Украјини
    Тагови:
    духовник, икона, монаси, чудо, храм, путовање, љубав, црква, изградња, Православни духовно-просветитељски центар Љубав, РПЦ, СПЦ, схимонах Варсануфије, цар Александар Други Романов, Кнез Лазар, Кингисеп, Косово и Метохија, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога