Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Црква у Банстолу

    Село с „црквом Путинком“: Србија нема места с већом симболиком за дочек Путина (фото)

    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 690
    Пратите нас

    Мештани Банстола код Инђије, где се гради Храм Благе Марије – који је посвећен српским жртвама ратова ’90-тих, првенствено жртвама хрватске акције „Олуја“, у насељу познат као Путинова црква – упутили су позив и молбу председнику Србије Александру Вучић да заједно са председником Русије Владимиром Путином дође у њихово насеље током посете Србији.

    Мало ко од мештана верује да ће Путин заиста и доћи у Банстол, али, како је за Танјуг недавно рекао иницијатор изградње и члан Одбора за градњу цркве Бранко Симоновић, верују да у овом тренутку не постоји место са већом симболиком у Србији где би требало дочекати Путина.

    „То је прва црква коју Срби праве по узору на неку руску цркву и представља вертикалу српско-руских односа, од Романова па данас до Путина, којег ми очекујемо“, каже Симоновић и додаје да је њихов позив уједно и порука руском председнику да је добродошао у Србију, као и то да ли ће до те посете доћи највећим делом зависи од његовог домаћина — председника Вучића.

    Црква у Банстолу
    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Црква у Банстолу

    „Да ли ће председник Путин доћи или не, то у овом тренутку зависи од нашег председника Александра Вучића, којем смо упутили молбу да у протоколу посете председника Путина предвиди и обилазак овог места. Не зато што незванично у народу храм који се гради носи Путиново име, него зато што је то храм у којем ће бити исписана имена свих жртава ’Олује‘ и који ће симболично представљати споменик рушењу једне државе и страдању, не само нашег народа, него много људи на овом простору“, каже Симоновић.

    Долазак два председника у Банстол значио би много за мештане и само насеље, наводи Симоновић и објашњава да су већином мештани тог насеља прогнаници — деца „Олује“, а да их и након 23 године и даље третирају као викендаше.

    „Некада је ово било викенд-насеље, али након ’Олује‘ постало је аветињско насеље и прогнани су куповали викендице за мале паре и настанили се. Према званичним проценама, овде живи негде око 3.000 људи. Ту живимо, нисмо викендаши. Ово место је одлично и за туризам“, каже Симоновић.

    Српска застава на цркви у Банстолу
    © AP Photo / Дарко Војиновић
    Српска застава на цркви у Банстолу

    Додаје да би долазак два председника значио јер би на тај начин била одата и почаст жртвама, као и да би то место оживело уз помоћ те посете.

    Отац Синиша Хрвачевић, свештеник у Банстолу, каже за Танјуг да би били радосни и да би им велику част представљала посета председника Путина, као што таква посета представља част и за целу Србију и Европу.

    „Била би част за ово наше мало насеље и то би му дало много на значају, а ми се надамо да ће ово постати један крајишки центар за Србе из целог света, јер су они донатори и ктитори овог храма. Не бисмо се бунили ни када би председник Путин био један од њих, то би била велика част за храм, за нашу епархију и парохију и то би нас све радовало“, казао је отац Хрвачевић.

    Српска застава на цркви у Банстолу
    © AP Photo / Дарко Војиновић
    Српска застава на цркви у Банстолу

    Навео је да један храм може бити само храм Српске православне цркве и Божији, те да је воља народа то што је Храм Благе Марије назвао Путиновом црквом, која се гради по узору на руску цркву Светог Николаја из Софије.

    „Ми смо увек били братски народ и пре него што је Путин постао председник. Још за време Октобарске револуције, многи угледни Руси настанили су се у пределу Срема, Сремских Карловаца, где је основана и загранична руска црква и ту су знатно помогли и нашем монаштву и култури и привреди… тако да ми остајемо братски народ и то нико не може да оспори“, наводи отац Синиша.

    Он додаје и да је Путин данас највећи православни бренд, симбол нове Русије, новог времена и нада се да им Путин неће замерити што су самовољно употребили његово име за цркву.

    Српска застава на цркви у Банстолу
    © AP Photo / Дарко Војиновић
    Српска застава на цркви у Банстолу

    Идеја за изградњу цркве на Банстолу јавила се пре три године, када је обележавано 20 година од акције „Олуја“, испричао је Симоновић и додао да су кренули од идеје да направе симбол насеља, који ће бити посвећен жртвама.

    Како је испричао, прва замисао је била да то буде дрвена црква — црква брвнара, која би била црква оптужница, односно која ће оптуживати за злочин у којем је страдало око 2. 000 људи.

    „Дошли смо на идеју да затражимо помоћ од Амбасаде Русије и послали смо им писмо у којем смо замолили за грађу, а идеју за то нам је дало што је пројекат те цркве био по узору на цркве брвнаре из Русије“, каже Симоновић и додаје да је та идеја доживела након тога револуцију, те да је владика Василије желео да се направи прави храм, озбиљнији него што је брвнара.

    Црква у Банстолу
    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Црква у Банстолу

    „Дао нам је каталог да изаберемо по којој руској цркви ћемо правити ову цркву. У каталогу је била и Црква Светог Николаја из Софије, којој је звона лично даривао Николај Други Романов и ми смо се сви сложили да нам та црква буде узор за ову“, каже Симоновић.

    Црква у Банстолу се простире на око 200 квадрата, а за разлику од цркве у Софији неће имати крипту.

    „Црква говори о страдањима, али и о пријатељству српског и руског народа и о вези која траје вековима и ово би могао да представља један нови темељ српско-руских односа“, закључује Симоновић.

     

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога