Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    ГМО

    Хоће ли Кинези морати да гаје ГМО биљке како би се прехранили

    CC BY 2.0 / Фликр/Antoine.Couturier
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1036
    Пратите нас

    Бивши председник Кинеске академије пољопривредних наука у Пекингу Ли Ђајанг тврди да ће Кини можда бити потребне биљке генетски модификоване CRISPR технологијом, како би обезбедила довољно хране за своје многобројно становништво, преноси амерички часопис „Сајенс“.

    О томе је за лист говорила и кинески биолог Гао Цајсја, која се са својим тимом ослања на технологију за уређивање гена — CRISPR. Технологија чији је стручни назив Crispr-Cas9 развијена је у САД 2012. године. Упркос томе, Кина данас објављује два пута више истраживања у области пољопривреде која су повезана са том технологијом.

    Cas9 је посебан протеин који је повезан са адаптивним имуним системом CRISPR. Помоћу тог протеина могуће је открити стране фрагменте ДНК у организму, а затим их удаљити или заменити неким новим. Једноставно речено, технологија омогућава да се уређује ДНК. Раније се користила у покушајима лечења наследних или онколошких болести код људи.

    У августу 2013. године Гао Цајсја и њен тим први пут су модификовали ДНК биљака помоћу технологије CRISPR. Научница је од тада написала 30 радова, у којима описује употребу уређивача генома за различите културе.

    Ризична технологија

    Међутим, биолог Гао Цајсја није једина која се у Кини бави развојем технологије. Њен тим је један од 20 који желе да искористе CRISPR за модификацију гена усева.

    Доцент на Пољопривредном факултету Аграрног универзитета у Кини Ма Ђајанг изјавио је да је у поређењу са претходним технологијама за уређивање гена технологија CRISPR једноставна за употребу, ефикаснија је и њен експериментални циклус је краћи.

    „Међутим, реч је о новој технологији. Стога, постоје ризици. Приликом коришћења појединих система за уређивање гена увек постоји могућност да се добије нежељени резултат“, сматра Ђајанг.

    Кинеске нудле у ресторану брзе хране

    Он је такође рекао да још увек није познато да ли примена ове технологије у индустријском обиму наноси штету екосистему.

    „У научној заједници до сад нема закључака о могућим проблемима. Упркос чињеници да технологија није усмерена на промену самог гена, него на уклањање и замену непотребних делова, ризик од пратећих мутација и даље постоји. Због тога је неопходно спровести додатна истраживања“, оценио је Ђајанг.

    Потребна строга регулатива

    Међутим, пре него што усеви, који су модификовани технологијом CRISPR, доспеју из лабораторије на трпезаријске столове, Кина мора да одлучи како ће регулисати културе које се узгајају том технологијом.

    Иначе, ово питање изазива спорове у многим земљама. Европски суд је 2018. године донео одлуку да су такве културе генетски модификовани организми (ГМО) које је потребно строго регулисати. Кинески потрошачи страхују од генетски модификоване хране. Зато земља строго ограничава увоз ГМО усева. Једини ГМО производ који се узгаја у Кини је папаја.

    Али, када је реч о примени CRISPR технологије, многи стручњаци из целог света сматрају да ће Кина кренути стопама САД и снизити захтеве за културе са измењеним генима, који су добијени заменом делова ДНК, а не мутацијама.

    „Још је неизвесно да ли ће такви производи бити скупљи од обичних, али је примена CRISPR технологије неколико пута јефтинија од уобичајених метода генетске модификације“, сматра Ма Ђајанг.

    Научници истичу да уколико кинески регулаторни органи заиста издају дозволу за продају производа који су узгојени из помоћ CRISPR технологије, модификоване културе ће се након шест месеци наћи на фармама широм Кине.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога