Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Топовске шупе - део некадашње касарне Војске Краљевине Југославије у којем су се налазили објекти за смештај артиљеријског оруђа.

    Спутњик сазнаје: Уз Старо сајмиште Србија коначно спасава од заборава још једно велико стратиште

    © Фото : Беоинфо
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2985
    Пратите нас

    Старо сајмиште, једини концентрациони логор у Европи који није обележен, коначно би, 74 године након завршетка Другог светског рата, требало да постане Меморијални центар. Меморијал ће обухватити још једно место страдања — Топовске шупе, данас грађевинско земљиште у приватном власништву на којем је планирана изградња тржног центра.

    Свега три месеца требало је радној групи коју је формирала Влада Србије на направи предлог закона о Меморијалном центру Старо сајмиште. Како Спутњик сазнаје у Министарству културе, нацрт би пред посланицима могао да се нађе до краја године.

    Тај пропис темељи се на Стокхолмској декларацији, која је и темељ оснивања Међународне алијансе сећања на Холокауст (ИХРА), чији је председник Жорж Сантер ових дана посетио Београд и упутио речи критике због стања у којем се налазе Старо сајмиште и логор Топовске шупе.

    CC BY-SA 3.0 / Neubauer
    Заробљавање Јевреја 1941. године у Београду.

    Представник те важне организације из Србије је ипак отишао задовољан, јер ће теретана, ресторан, па и вртић отворен у Спасићевом павиљону отићи у прошлост, а Старо сајмиште коначно бити обележено на начин достојан месту на којем је страдало на хиљаде људи. Њима ће на самом месту страдања бити посвећен Меморијални центар, који ће чинити музеј, библиотека, архив и учионица.

    Радови на пролеће

    Асја Драча Мунтеан, помоћница министра културе за међународну сарадњу, за Спутњик каже да је реч о великом простору који неће моћи да се брзо среди после деценија запуштености. Нема брзих решења, требају нам паметна и дугорочна, надам се да ћемо то и постићи, каже Мунтеанова.

    „Желимо да кренемо од парцела које су у власништву државе и града, зато желимо да пођемо од централне куле, која је у потпуности у јавном власништву, желимо да што пре оснујемо установу и тамо је сместимо. Затим ће бити урађен план експропријације, фазно улазимо у капиталне инвестиције и радимо експропријацију и обнову зграда у којима се некада налазио концентрациони логор. Ту нема решења преко ноћи, али ако закон уђе у скупштинску процедуру до краја године, план је да на пролеће кренемо са радовима у централној кули и да имамо установу која ће да том простору бити у пуној функцији“, објашњава она.

    Споменик жртвама логора на Старом сајмишту.
    © Фото : Беоинфо
    Споменик жртвама логора на Старом сајмишту.

    Мунтеанова додаје да је за овај важан посао потребно издвојити милион и по евра. Меморијални центар Старо сајмиште бавиће се прикупљањем, чувањем, излагањем, истраживањем и презентовањем архивске, филмске и музејске документације и грађе, која је везана за жртве.

    Будући меморијал ће се бавити истраживачко-едукативном делатношћу, али и организацијом манифестација и акција којима се негује сећање на жртве логора.

    Помоћница министра културе за Спутњик открива да ће Меморијални центар Старо сајмиште штитити још једно место страдања — Топовске шупе, које су као будући меморијал спорне, јер су више од 15 година у власништву компаније „Делта холдинг“, која је на том месту планирала изградњу тржног центра.

    Топовске шупе, које су тренутно под заштитом најнижег степена, изазвале су бројне несугласице у јеврејској заједници у Србији, нуђена су различита решења, од тога да се део објекта логора сруши до тога да се измести и формира посебан меморијални центар.

    Почетак расплета је управо нацрт закона о Меморијалном центру Старо сајмиште, који ће омогућити да та институција негује културу сећања и на оно што се догодило на данашњој Аутокоманди и да води бригу и о том простору.

    „Пре свих, на потезу је Завод за заштиту споменика културе Београда, који мора да дефинише који су услови и на који начин ће бити заштићен тај простор и да га прогласи културним добром. То је оно што ми очекујемо, а у другој фази следе договори са приватним власником на чијој се парцели налази један део тог комплекса. Разговори са јеврејским заједницама су започети, то је добро, мора да постоји дијалог и са Заводом и са представницима жртава и њиховим породицама. Надамо се да ће ти разговори дати резултат“, истиче Асја Драча Мунтеан.

    Старо сајмиште непосредно пре почетка Другог светског рата. На овом месту страдале су хиљаде Јевреја и Срба.
    © Wikipedia /
    Старо сајмиште непосредно пре почетка Другог светског рата. На овом месту страдале су хиљаде Јевреја и Срба.

    Пословни интерес не сме да победи

    Историчар др Милан Кољанин, који је магистрирао на тези о стратишту на Старом сајмишту, не крије задовољство што ће и Топовске шупе на неки начин бити заштићене, иако ће вероватно проћи још пуно времена док се не нађе коначно решење. Заштита тог простора је једино логично решење, јер су два логора повезана, требало би сачувати макар два оригинална објекта који су важни за страдање Јевреја, Рома и Срба.

    „Може да се нађе компромис, посебно ако је архитекта вешт. То је компромис који би задовољио потребе меморијализације, али и пословне потребе власника тог простора. Ако су власници простора, не морају да буду и потпуни власници нашег сећања и културе сећања коју смо дужни да негујемо као држава и они који су позвани да то негују. Комерцијални интерес не би смео да победи виши интерес који је овде очигледан“, истиче Кољанин.

    Наду да ће компромис победити буди чињеница да је компанија „Делта холдинг“ била отворена да прихвати свако решење са којим би се сагласила јеврејска заједница. Добру вољу да се проблем реши показала је и ангажовањем архитекте јеврејског порекла Ами Мура, који се са посебном пажњом посветио пројектовању пословног комплекса.

    На овом месту недавно је постављена меморијална плоча, трећа по реду, пошто су претходне две украдене. Део објеката служио је као логор за Јевреје и Роме, Немци су га направили тако да изгледа као радни логор, али то је истовремено био, како каже Кољанин, резервоар талаца за масовно убијање. Део логора истовремено је служио као избеглички камп за Србе из НДХ, а у фебруару 1942. године један од објеката постао је Српски избеглички дечји дом.

    Жртве џелата

    Старо сајмиште прво је било под управом немачке полиције, Гестапоа из окупиране Србије, али на територији НДХ, односно Земуна, по којем је логор све време носио име. Свакодневно, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу Јајинци. За само пет месеци страдало је више од 6.000 Јевреја.

    Средином маја 1944. године логор је препуштен усташкој полицији, која је њиме управљала до распуштања логора крајем јула исте године. Кроз Старо сајмиште прошло је око 32.000 хиљаде, а убијено је око 11.000 људи.

    Оба места изузетно су важна за разумевање Холокауста, али и историје Србије у Другом светском рату. Закон који је припремило Министарство културе коначно ће отворити дуг процес формирања услова за достојно сећање на све који су у њима изгубили живот.

    Тагови:
    меморијал, музеј, заштита, логори, Други светски рат, Немци, Старо Сајмиште, Холокауст
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога