Слушајте Sputnik
    Студент

    Велика новина на српским факултетима: И плата за учење

    © Фото : Pixabay
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    51776
    Пратите нас

    Скупштина Србије дала је зелено светло за увођење дуалног образовања и на факултете. Да ли је то још једна мука са којом ће се млади сусрести на путу образовања, чији систем се у Србији већ деценијама реформише без јасног циља, углавном тако што се преписују правила наметнута из Европске уније.

    Студети који се одлуче за овај вид учења имаће 450 часова наставе, а исто толико времена ће проводити на учењу кроз рад код послодавца и за то ће добијати „плату“ у нето висини од најмање 50 одсто основне зараде запосленог који ради на истим или сличним пословима.

    Искуство, а не пракса

    Габријела Грујић, помоћник министра просвете за дуално образовање, за Спутњик каже да нови систем учења нема никакве везе са досадашњом праксом студената, јер пракса не мора да да резултат, а нови систем сигурно хоће.

    Пут у неизвесност или сигурну будућност?

    „Да би студент одговорио на изазов компаније и да би био запослен после формалног образовања, мора да има дефинисане компетенције у складу са оним што привреда и послодавац траже у односу на занимање за које се определио и за које је стекао формално образовање. Кроз овај модел студенту дајемо драгоцено искуство које стиче за време формалног образовања. Када га власник компаније буде питао да ли је имао радно искуство, неће морати да каже да није, па да то буде један од критеријума зашто неће да га запосле“, каже Грујићева.

    Додаје да ће суденти кроз рад добити бенефиције које факултет сам по себи не мора да нуди — тимски дух, вештину комукације и аналитике — елементе који су јако важни у стицању самопоуздања, али и у вредновању споствених капацитета. То истовремено значи да ће онима који се одлуче за овај вид студирања сигурно бити теже, али да ће, када дипломирају, сигурно бити у предности над колегама које се одлуче за класичне студије.

    „Биће им теже за време формалног образовања, али ће им бити олакшан пут ка свету рада, а то је огроман бенефит, јер компанија у којој се налазе на учењу кроз рад, ако препозна њихов квалитет, одмах их запошљава. Али суштина је да, без обзира да ли ће их та компанија запослити, модел ’учења на два места‘ помаже да, поред знања, имају и стечене вештине и да такав студент сутра може и да отвори своје сопствено предузеће“, каже Грујићева, која је била и руководилац радне групе која је радила на новом Закону.

    Пословни договор - илустрација
    © Depositphotos / Depositedhar
    Пословни договор - илустрација

    Корист за компаније

    На питање како ће држава натерати компаније да уђу у овај процес, помоћница министра подсећа да су управо оне иницирале увођење дуалног образовања у средње стручно образовање, јер су имале велику потребу за кадровима. Компаније и овде имају сигуран бенефит, јер добијају младе стручне људе који могу да одговоре на савремени технолошки развој, истиче она.

    „Компаније су данас врло заинтересоване за сарадњу са факултетима и имамо огроман број који већ сарађује — Економски факултет из Београда са преко 300, ФОН са више од 700, Електронски факултет из Ниша сарађује са ЦЕРН-ом и АББ-ом у Швајцарској и са још 300 компанија. Сарадња између факултета и компанија постоји, али она у корист студената мора да буде потпуно уређена“, истиче Грујићева.

    Додаје да то значи да студенту треба да се обезбеди максималан квалитет у стицању знања и вештина и да на време започне своју каријеру, како би се изборили са основним проблемом — чињеницом да приликом запошљавања послодавци узимају само раднике са искуством.

    Не иду по бурек

    Иако још није познато који ће факултети прихватити да реализују овај програм, очекује се да то буду готово сви, осим Медицинског, који не сарађује са фирмама, али има одличну праксу на државним клиникама и институтима.

    Универзитет у Београду
    © Фото : YT/ Al Jazeera Balkans
    Универзитет у Београду

    Став Министарства је да мора да буде окренуто проблемима на које указују студенти. То, између осталог, значи да они који се одлуче за овај модел студирања, као најмлађи у фирми неће морати да раде послове који немају везе са образовањем, рецимо — да иду по бурек старијим колегама, или да им кувају кафу.

    „Ако студент то жели да учини свом ментору, то је ствар лепог домаћег васпитања и нема везе са процесом учења кроз рад“, каже Грујићева.

    „Суштина је да студијски програм тачно прописује у одређеном фонду часова који се одвијају код послодавца — шта је то што студент у оквиру тог фонда часова мора да има у својим исходима у процесу учења кроз рад. Дакле, студенту је кроз овај Закон забрањено да ради било шта што није прописано студијским програмом“, каже саговорница Спутњика.

    У креирању Закона о дуалном моделу студија коришћена су искуства других земаља, а посебно Мађарске, у којој су забележени одлични резултати. Учествовала је академска заједница — представници Машинског и Електронског факултета из Ниша, Факултет техничких наука из Новог Сада, Научни институт „Михајло Пупин“, али и Привредна комора, Унија послодаваца Србије, синдикати и сви остали који су по први пут заиста схватили да привредни систем треба да се приближи образовању.

    Тагови:
    плата, компаније, дуално образовање, студирање, Универзитет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога