Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 293
    Пратите нас

    Најважније је да родитељи разговарају са децом кад примете да она проводе време уз насилне или порнографске садржаје. Следеће мере су контрола алатима који цензуришу или ограничавају употребу интернета.

    Више од 40 одсто деце у Србији која користе интернет гледа слике крви и мучења животиња и људи, а готово трећина приступа порнографским сајтовима, показало је истраживање „Деца Европе на интернету“.

    Иако га користе пре свега за забаву, деца на интернету често гледају људе који повређују себе или друге, узимају дрогу, дају савете за самоубиство. Подаци су слични и у другим европским земљама, али у Србији је улога родитеља у заштити деце од неодговорног коришћења интернета слабија.

    Како родитељи да контролишу децу

    Стручњака за информационе технологије Здравка Јанковића питали смо на који начин родитељи могу више да се укључе у контролу садржаја коју деца гледају и да ли постоји начин да их спрече да време проводе уз опасне или штетне садржаје на компјутеру. Као отац троје деце апсолутно сам против забрана, родитељ мора пре свега да покаже интересовање за оно што се деци дешава, каже нам Јанковић.

    Дете за компјутером
    Pixabay
    Најбоље је од малих ногу децу учити како да користе интернет.

    „Знам ко је Бака Прасе и какве игрице постоје, разговарамо на ту тему и чини ми се да тако остварујем контакт и у оном делу њихове реалности коју би хтели да сачувају за себе и о којој не желе да разговарају. Кључ је управо у томе да се проводи време са децом и да се са њима разговара, али живимо у времену у којем живимо, радимо много сати дневно, а они који не раде траже посао. То је оно што је нужна последица оваквог суровог система у којем живимо“, истиче наш саговорник.

    Забрањено воће

    Он додаје да они који управо због оваквог система немају времена да се посвете деци, на располагању имају и одређене алате којима могу да цензуришу садржаје које дете гледа или да их макар временски ограниче.

    „Могу се забранити одласци на одређене ај-пи адресе, то се регулише на нивоу самог рутера, може да се регулише и време током којег ће деца моћи да имају приступ интернету и колико ће често да га користе. Све што је дозвољено може да буде и забрањено, када су у питању дигитални садржаји, они се укључе или искључе. Међутим, суштина је у томе да се са децом разговара и да се види који су им мотиви за гледање нечега, јер ако нешто забраните, као у библијској причи о јабуци, Еви и Адаму, онда се покаже да је забрањено воће најслађе. Деца ће наћи пут како да заобиђу све те забране“, објашњава Јанковић.
    Хакери
    © Flickr / powtac
    "Забрањено воће је најслађе, зато, опрезно са забранама", каже Јанковић за Спутњик.

    Деца обученија од родитеља

    Он додаје да не треба заборавити да су деца много вештија од одраслих у коришћењу Гугла и „Како да“ („How to“) претраге, односно да много боље од родитеља знају на који начин се на интернету постављају питања и на који начин ће сигурно добити одговор.

    „Треба да будемо свесни тога да су они одрасли са овим медијем у рукама, неки од њих немају појма да постоји и нешто што није тачскрин. Куцање на тастатури за њих је потпуно бесмислено. Они знају само за сличице. И то знају много боље него ми, тако да најбоље је да и ми од њих нешто научимо и на тај начин да им, кроз њихов језик, пренесемо оно што не желимо да раде на интернету“, истиче овај ај-ти стручњак.

    Упутства за забране

    Ипак, ако другог излаза нема, савет родитељима је и да сами оду на глобалну мрежу информација и потраже упутства за увођење забрана. На интернету је могуће наћи и упутства о томе како да га искључите, односно укључите само у одређеним терминима.

    „То зависи од типа рачунара, такође и од типа мреже коју људи користе, све је могуће пронаћи, али, понављам, то је крајња мера. И наравно, ако видите да дете сувише времена проводи на интернету, да то прелази у стање да не може без интернета, онда би требало поразговарати са неким ко је стручан, али за почетак благо и фино, све док год не мора да се разговара о лечењу зависности, јер има и тога“, закључује Јанковић на крају разговора за Спутњик.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога