Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 350
    Пратите нас

    Живојин Ракочевић, новинар и књижевник са Косова и Метохије, пети је добитник награде „Александар Тијанић“, коју додељује Удружење новинара Србије за борбеност у новинарском изражавању и за оригиналан новинарски потез.

    У разговору за Спутњик Ракочевић објашњава како је то добити награду која носи име човека ког је лично познавао, али и о томе како је бити српски новинар на Косову и Метохији, и уопште о новинарству у јужној српској покрајини.

    Награда важна за оне о којима пишем

    „Награде су свакако важне, са једне стране, док са друге стране човек мора да се од њих некако и заштити и направи дистанцу. Али важне су и тим људима који се помињу кроз моје текстове и све оно што сам радио, виђао и препознавао и у новинарству и у књижевности, у мом животу и животу мојих читалаца“, каже Ракочевић.

    „Нарочито ми је важно што сам лично познавао човека чије име награда носи и то су неке околности и детаљи да се због свега тога осећам добро. Бити данас новинар на Косову, уз то и Србин, посебна је прича“, објашњава добитник награде.

    „То је један контекст у ком ми морамо да знамо да је ово простор на коме је убијено седам новинара српске националности и седам новинара Албанаца и да се о томе, на жалост, премало говори. Ни један случај није истражен, када говоримо о онима који су страдали, али и о Ђуру Славују и Ранку Перанићу, о којима се ништа не зна већ 21 годину“, наглашава наш саговорник.

    Највише убијених новинара на КиМ

    Он подсећа да су они отети 1998. године, што је била прва отмица новинара, да би се тај број до 2005. године попео на 14 отетих, несталих и убијених новинара и Срба и Албанаца.

    „У том контексту ово је вероватно простор са највише страдалих новинара на територији бивше Југославије. Многе се ствари знају, али овде влада завет ћутања, ми смо постављали седам или осам пута плочу отетим новинарима и исто толико пута је рушена. Тек је прошле године један починилац на кратко приведен правди и новчано кажњен због рушења спомен плоче отетим новинарима“, објашњава Ракочевић.

    Осим овог контекста, наш саговорник каже да постоји и онај други, који је дневни, где живите ту затворени, како каже, у затвореној средини.

    „Из те затворене средине ви треба да пређете тај невидљиви зид, да тамо радите нормално, да отварате болне теме, да се сусрећете са људима… Да ове који су у гету извадите из гета, а да ове који их угрожавају на различите начине представите јавности, надајући се да ћете их тако заштитити“, прича Ракочевић.

    Приврженост Косову и Метохији

    У образложењу жирија који је Ракочевићу доделио награду наводи се да је он јединствени новинар у српском медијском простору. Да успева, наводи жири, да чисту новинарску форму обогати литерарним описима људи и догађаја, што његове чланке, извештаје и репортаже издваја из свакодневне новинарске продукције.

    „Његова лирска приврженост Косову и Метохији, способност да од обичних људи поред којих живи и од чијих исповести зида потресна сведочанства о српском опстанку на Косову и Метохији створи кредибилне и ауторитативне новинарске изворе. Његово је умеће и да историјским чињеницама и личностима подари нови живот кроз приче о садашњости“, наводи жири.

    Ракочевић је данас, између осталог, и директор Дома културе у Грачаници и члан Савета Агенције за борбу против корупције.

    Добитник је награде „Милан Пантић“ за истраживачко новинарство и храброст у извештавању о погрому Срба 17. марта 2004. године, Бранкове награде Матице српске у Новом Саду, Универзитетске награде у Приштини и бројних књижевних награда и признања.

    Награда ће Ракочевићу бити уручена у суботу 21. децембра у 13 часова у Прес центру УНС-а.

    Тагови:
    Срби, новинари, Живојин Ракочевић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога