Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 7113
    Пратите нас

    Интернет друштво Србије направило је уређај који мери концентрацију најштетнијих честица у ваздуху, а свако га може направити у кућним условима.

    Идеја за израду уређаја названог „Климерко“ потекла је од Жељке Милошевић, представнице Интернет друштва Србије. Овај уређај је направљен у октобру 2018. године, а у току 2019. године је усавршен, тако да, поред концентрације најштетнијих честица ПМ 10 и ПМ 2,5, у реалном времену даје податке и о температури и влажности ваздуха. Упутства за израду уређаја могу се наћи на домену — vazduhgradjanima.rs.

    Свако може да мери квалитет ваздуха уз помоћ „Климерка“

    „Уређај показује тренутни ниво загађења ваздуха на локацији на којој је постављен. Софтвер ради тако да се нова вредност мерења приказује сваких 15 минута. Ми тежимо да направимо апликацију, како би грађани могли да виде да ли ће се загађеност смањити на њиховој локацији у следећа два сата. Тако да, ако водите дете у школу или имате нешто да обавите у тренутку када је загађеност највећа, ви можете да сачекате и да из куће изађете мало касније, и да на тај начин причувате своје здравље“, објашњава Милошевићева за Спутњик.

    Према њеним речима — намера твораца уређаја је да подигну свест грађана о озбиљности проблема загађености ваздуха и да утичу на државне власти у циљу редовног и правовременог информисања о стању ваздуха на дневном нивоу.

    Приступачна цена

    „Желели смо да направимо уређај чија је израда најприступачнија, да не правимо комерцијални пројекат, већ да га дамо друштву, да дамо софтвер и да објаснимо како се гради хардвер. Грађанима смо омогућили да када посете vazduhgradjanima.rs имају могућност да кликом на упутства виде како направити ’Климерка‘. Људи су већ почели сами да наручују те делове“, истиче наша саговорница.

    Приказ локација на којима су постављени Климерко уређаји и подаци о квалитету ваздуха које они мере
    Приказ локација на којима су постављени "Климерко" уређаји и подаци о квалитету ваздуха које они мере

    Милошевићева није желела да говори о томе колико је тачно новца потребно да би се направио „Климерко“, али је нагласила да је цена отприлике четвороструко мања од оне коју би платили за сличан уређај у иностранству (према нашим подацима овакви уређаји у Америци коштају између 200 и 300 долара).

    Није конкуренција Агенцији за заштиту животне средине

    У октобру прошле године Београдска отворена школа је у сарадњи са Интернет друштвом Србије и ИТ компанијом „AllThingsTalk“ започела пројекат грађанског мерења квалитета ваздуха под именом „Видљиви подаци за невидљив ваздух“.

    Огњан Пантић, координатор пројекта из Београдске отворене школе, рекао је за Спутњик да се темом загађења ваздуха бави претходних неколико година, те да је главни проблем тај што грађани нису довољно информисани, јер за велики део територије Србије не постоје подаци о загађењу:

    „Они се налазе на сајту Агенције за заштиту животне средине, где у Београду имамо само у строгом центру града на три места информације о концентрацијама тих најопаснијих суспендованих честица, а за добар део Београда, нарочито приградских општина, као и за неке градове у Србији, као што су Крагујевац, Краљево, Шабац, те информације у реалном времену немамо“.

    Као производ овог пројекта, тренутно је постављено 27 „Климерка“, а подаци које они очитавају објављују се на домену vazduhgradjanima.rs.

    Завршни догађај у оквиру пројекта „Видљиви подаци за невидљив ваздух“ БОШ-а
    © Фото : Огњан Пантић (приватна архива)
    Завршни догађај у оквиру пројекта „Видљиви подаци за невидљив ваздух“ БОШ-а
    „Немамо претензију да подаци које приказују ови уређаји буду званични. Те станице не могу да парирају станицама које поседује Агенција за заштиту животне средине, које су калибриране и чија је цена око неколико десетина хиљада евра. Али ови апарати су јако згодно информативно и средство за директно укључивање грађана, зато што грађани, уколико поседују апарат или уколико га имају њихове комшије, на тај начин осећају неки већи ниво власништва над еколошком политиком и заинтересованости за тему, и добро је што могу да имају податке о стању квалитета ваздуха у свом комшилуку, а не у неком другом делу града“, наглашава Пантић за Спутњик.

    Пантић додаје да подаци које приказује „Климерко“ нису сто одсто тачни, али да су бележили високе нивое загађења, посебно у октобру и децембру, и да су били у линији са оним званичним.

    „Ми смо пројекат привели крају. Мрежа сада постоји и подаци су јавно доступни. На јучерашњем завршном догађају, заједно са експертима из области квалитета ваздуха и климатологије, али и предвиђања временских прилика, разговарали смо о томе да ли могу да се искористе одређени принципи за предвиђање аерозагађења“, закључио је Пантић.

    Тагови:
    загађење, ваздух, квалитет, мерење
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога