Из дана у дан сведоци смо иновација у исхрани. Корак даље су направиле организације у Русији, које већ дуже време активно раде на томе да задовоље потребе људи. Тако је идеја о вештачком месу почела и да се реализује.
Вештачко месо биљног порекла
Стартап „Гринвајз“ је окупио групу младих људи који су започели производњу вештачког меса. Њихова мисија је да створе биљне производе који својим изгледом и укусом могу да замене месо. Они верују да треба променити однос према животињама и да је месо добијено из састојака биљног порекла право решење за то. Њихови производи су направљени од 100 одсто биљних састојака: сојиног изолата, пшеничног глутена, маслиновог уља, природних зачина и „тајне“ веганске ароме.
„Важно је истаћи и да ’Гринвајз‘ производи не садрже ГМО, животињске компоненте, ни хормоне. Они се могу наћи у продавницама здраве хране у Русији. Ово месо се може спремати исто као ’право месо‘ — на разне начине. Оно је укусно и сочно и треба да постане део свакодневне исхране“, тврди Јулија Марсељ, директор маркетинга ове компаније.
Гајење животињских ћелија
Са друге стране постоји компанија „ОКПИ“ (Очаковски комбинат прехрамбених састојака) која месо добија на други начин. У питању је гајење животињских ћелија. Процес добијања укључује операцију новорођене животиње, на пример телета и тада се извлаче одређене ћелије које се гаје у стерилним условима, а након одређеног времена се добија месо.
„Овако настало месо је веома богато протеинима и садржи мало угљених хидрата и масти. То је протеинска бомба која подсећа на суфле од меса. Планирамо да створимо идеално месо, јер смо свесни да месо без масти може бити безукусно. У будућности ћемо додати масна и мишићна ткива и добићемо прави комад меса“, тврди Александар Савков, један од твораца „култивисаног меса“.
Савков објашњава да је предност овог меса у томе што је оно узгајано у идеалним условима, тј. узимају се здраве ћелије, а животиње се не повређују.
Ко ће јести вештачко месо?
„Вегетаријанци су први који су хтели да пробају ово месо, јер се увек залажу за хумани третман животиња и хумани третман животне средине. Постоји идеална подударност оба параметра — не убијамо животиње, не кваримо природу, не наносимо штету животној средини. Ово је идеалан производ, апсолутно чист, апсолутно здрав за наше тело“, рекао је Савков.
Ово месо је тренутно много скупље од обичног. Док килограм говедине кошта 500 рубаља (око 800 динара), „култивисано месо“ кошта, фигуративно речено, милион рубаља по килограму ако се узме у обзир да је реч о новој технологији која још није добро развијена у свету и зато је скупа. Савков ипак верује да ће бити боље и да ће оно што је некада била само фантастика постати реалност.
