Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1481
    Пратите нас

    Све више се прича и пише о храни без глутена. Многи безглутенску исхрану доживљавају као помодарство те се неретко могу чути коментари - „шта фали нама, одрасли смо на кори хлеба“ или „каква безглутенска исхрана, то је чисто зановетање и хир“. Међутим, баш та исхрана без трунке пшенице, јечма, ража и зоби за оболеле од целијакије је једини лек.

    Целијакија је системско, ауто-имуно обољење а конзумација глутена код оболелих изазива оштећење слузнице танког црева. Уколико се оболели не придржавају строгог режима исхране могу се појавити и оштећења других органа, друга ауто-имуна обољења, односно дуготрајни здравствени проблеми. Сада можда када то знате, безглутенска храна и не звучи тако модерно.

    Храна без глутена – лек против целијакије

    Мирела Марковић из Удружења за целијакију Србије каже за Спутњик да се не зна тачан број оболелих од ове болести у Србији јер не постоји јединствен начин евиденције у нашем здравственом систему.

    Постоје посредни подаци, на пример од Републичког фонда за здравствено осигурање о неколико хиљада пацијената који месечно подижу безглутенско брашно, на лекарски рецепт, а од кога могу да месе за њих безбедан хлеб или праве колаче.

    Наша саговорница наводи да посредно могу закључивати о броју оболелих преко истраживања других европских земаља о инциденци целијакије. Отприлике је то један одсто, односно од 100 особа 1 има целијакију, што је прилично велика учесталост па се стога целијакија не убраја у ретке болести.

    Према овим подацима у Србији би дакле било око 70.000 особа са целијакијом, али то су само прорачуни. Марковић је навела да лекари извештавају да је број дијагностификованих далеко мањи, а као могући разлог наводе тешкоће у постављању дијагнозе, односно дуго времена протекне од појаве симптома до постављања дијагнозе и често се оболели од целијакије воде под другим дијагнозама.

    Безглутенска исхрана - помодарство или лек
    © Sputnik / Жана Обрадовић
    Оболели су на посебном режиму исхране целога живота. У случају да се не придржавају безглутенске исхране здравље им може бити озбиљно нарушено и може доћи до оштећења и других органа.

    У Удружењу Србије за целијакију примећују благо повећан број ново дијагностикованих јер им се нешто чешће него раније јављају они који су тек добили дијагнозу. Интересантно је да многи од њих нису имали доминантне симптоме који се тичу пробавног система, већ анемију, низак раст, проблеме са штитном жлездом, кожом, дијабетес или остеопорозу.

    Строг режим исхране током целог живота

    Оболели су на посебном режиму исхране целога живота. У случају да се не придржавају безглутенске исхране здравље им може бити озбиљно нарушено и може доћи до оштећења и других органа.

    А то ко ће и у којој доби животној да оболи не постоје правила.

    „У нашем удружењу имамо и бројне примере дијагностиковања целијакије у одраслом добу, када су се симптоми појавили први пут, без икаквих тешкоћа од раније. Најстарији наши чланови имају око 80 година, а најмлађи око годину, односно када дете пређе са дојења на уобичајену исхрану“, рекла је Марковић.

    Сви они не би смели јести житарице које садрже глутен ни производе који чак у веома малим количинама или траговима имају глутен. Те мале количине су заиста минималне, ради се о количини испод 20 милионитих делова килограма.

    Због тога је за оболеле битно да производ, који иначе природно не садржи глутен, буде проверен у надлежној лабораторији да није контаминиран. Односно, да тај производ није дошао у контакт са храном или састојцима која садржи глутен. На пример поједини адитиви који се додају безглутенским намирницама у току индустријске производње, а који садрже пшенични скроб или заслађиваче у којима има пшеничног слада, те оболели никако не би смели их користе.

    Безглутенска исхрана - помодарство или лек
    © Sputnik / Жана Обрадовић
    До контаминације неке безглутенске намирнице или брашна може доћи и ако се брашно безглутенско попут хељдиног, складишти на истом месту као и пшенично или уколико се меље у истом млину.

    Многи са подсмехом посматрају производе попут чварака, сухомеснатих производа, сладоледа или кекса када су означени да су без глутена, али оболелима то није смешно већ им олакшава живот, јер значи да је производ безбедан.

    До контаминације може доћи и ако се брашно безглутенско попут хељдиног, складишти на истом месту као и пшенично или уколико се меље у истом млину.

    Ознака глутен фри као део рекламе

    Марковић каже међутим, да код означавања постоје тешкоће, јер поједини произвођачи хране занемарују струку, који недовољно контролишу порекло својих сировина и не примењују захтеване стандарде производње, па често постоји проблем нетачног обележавања безглутенских производа.

    „На нашем тржишту постоје произвођачи који су у рекламне сврхе на своје производе ставили ознаку “без глутена”, без лабораторијске анализе производа на садржај глутена већ само на основу тога што мисле да су користили састојке које не садрже глутен не водећи рачуна о могућој контаминацији“, рекла је Марковић.

    Још већа је штета, али како истиче и прекршај што поједини произвођачи, неовлашћено користе знак прецртаног класа пшенице на својим производима, чиме угрожавају здравље оних који имају целијакију или су нетолерантни на глутен.

    У вртићима и школи не постоји сигуран безглутенски оброк

    Они који су на безглутенској исхрани најмање ризикују када се хране у својим домовима. Ван домаћинства, ризик од грешке у исхрани се вишеструко повећава, јер други који немају искуства у спремању безглутенских оброка и поред најбоље намере, врло лако погреше, каже Марковић.

    Безглутенски оброк
    © Фото : pixabay
    Удружење за целијакију указује на непостојање сигурних безглутенских оброка у вртићима, школи, студентској мензи као и на социјална ограничења-избегавање или осећај различитости на прославама, дечјим рођенданима, ученичким екскурзијама и свим другим окупљањима повезаним са исхраном.

    Оно што је проблем поред малог избора сигурних безглутенских производа њихове и високе цене, на шта Марковић указује је непостојање сигурних безглутенских оброка у вртићима, школи, студентској мензи као и социјална ограничења-избегавање или осећај различитости на прославама, дечјим рођенданима, ученичким екскурзијама и свим другим окупљањима повезаним са исхраном.

    Деца се врло често осећају одбачено, а код одраслих се дешава да их у фамилији, на послу или пријатељи не разумеју и сматрају да је инсистирање на одређеном начину спремања намирница преувеличавање. Често околина не може да разуме зашто не можеш да узмеш „ето бар једно парче торте јер је у њој има само три кашике брашна“. Међутим те три кашике су за оне који не смеју пшеницу да унесу ни у траговима јако лоше за њихово здравље.

    У удружењу међутим кажу да је у последње време свесност о целијакији порасла у угоститељским објектима, и да је све више угоститеља упознато са потребом за безглутенским оброцима те се заиста труде да испоштују захтеве.

    Многи су за безглутенску исхрану чули пошто је том режиму исхране прибегао најбољи тенисер на свету Новак Ђоковић, који је потом почео да ниже невероватне успехе. Он је само један од оних који су примењујући ту исхрану побољшали своје здравље. Оболели са којима смо разговарали кажу да им живот јесте мало компликованији него другима, али су ипак срећни јер је храна њихов лека, а не неки фармацеутски производ.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    лек, храна
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога