Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    1304
    Пратите нас

    Сада потопљени део обале Јужне Африке и једно од најважнијих светских локалитета за проучавање модерног људског порекла, био је рај за животиње, као и за ране људе. То место се зове Пиникл поинт и тренутно је познато по фасцинантним теренима за голф.

    Џејми Ходгкинс, доценткиња антропологије на Универзитету у Колорадо Денверу, и њен тим проучавали су зубе древних биљоједа и открили да су многе локалне животиње живеле у еколошки богатом екосистему, што објашњава зашто је и човек тамо напредовао.

    Дом првих модерних људи

    Као налазиште неких од највреднијих доказа о понашању и култури најранијих модерних људи, потопљена континентална плоча под називом Палаео-Агулхас Реин некада је формирала сопствени екосистем.

    У овој студији, истраживачи су се посебно осврнули на узорке миграторних антилопа. Ова серија пећинских налазишта на модерној јужноафричкој обали нуди археолошки материјал животиња које су ту живеле и ловиле пре 170.000 година, пише портал „Сајтек дејли“.

    „Током глацијалних циклуса, обална плоча је била изложена“, рекла је Ходгкинсова. „Ту је било велико пространство испред пећина. Мислимо да су вероватно људи и месоједи ловили животиње док су прелазили на исток и запад преко истурене плоче“

    Недостатак миграцијског обрасца

    Ходгкинсова и њен тим желели су да разумеју ове миграцијске обрасце. Проучавали су изотопе угљеника и кисеоника у остацима зуба многих великих биљоједа, међу њима антилопа које нису мигрирале. Зуби могу открити образац кретања праћењем промене нивоа угљеника из биљака које животиња једе док зуби расту.

    Када су Ходгкинсова и њен тим употребили немиграторну антилопу као своју контролну врсту, открили су да зуби њених обично селидбених пријатеља - попут гнуа, и других врста антилопа – не показују уочљив миграторни образац. Чини се да је већина животиња била срећна тамо где се затекла.

    „Нису се мучили у Пиникл поинту“, каже Ходгкинсова. „Сада знамо да су моћни речни системи снабдевали широку обалу водом, па животиње нису морале да се крећу. Била је то сјајна локација, са пуно ресураса. У периоду када се обала приближавала пећинама, људи су имали шкољке и друге морске ресурсе. А када се обала ширила у ледничка времена, ловци су имали приступ богатом земљаном окружењу. Ловци не морају да буду превише покретни са свим тим биљоједима који се шетају около.“
    Живот у екогеолошком рају

    Открића тима о овом праисторијском Едену одјек су још једног недавног открића. Пре 74.000 година, једна од највећих познатих ерупција Земље на планини Тоба на Суматри у Индонезији створила је глобалну зиму, проузрокујући пад популације.

    Коаутор Кертис Марин деценијама је сарађивао са тимовима научника на реконструкцији локалитета из периода од пре два милиона година. Током 2018. године, истраживачи из Маринове групе открили су да су животиње у Пинакле поинту не само преживеле ту глобалну зиму, већ су обитавале у рају.

    Ходгкинсова каже да је ово само први покушај употребе изотопских података за тестирање хипотезе миграција истока и запада на овим местима и биће обављено даље истраживање.

    „Сасвим је могуће да су се обрасци миграције животиња мењали како се обала кретала и напуштала током глацијалног и међуглацијалног циклуса", рекла је она.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    ледено доба, Рај, археологија, Африка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога