Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3676
    Пратите нас

    Ђаци у Србији би од септембра могли да иду у школу сваке друге недеље због епидемије вируса корона. Када нису у школи, ученици би имали часове преко интернета. Такав систем још није испробан у Србији и поставља се питање какве ће то све последице оставити.

    Комбиновани модел, који би почео да се примењује од септембра, подразумева да ђаци сваке друге недеље долазе у школу да вежбају, консултују се и одговарају. У школу би, примера ради,једне недеље ишао први и трећи, а друге други и четврти разред. Министарство тренутно анализира како да за најмлађе, који не могу да буду сами код куће, организује наставу.

    Ђаци у учионици-илустрација
    © AFP 2020 / MARTIN BUREAU
    Ништа не може да надокнади наставу уживо

    Српски ђаци пред необичном школском годином

    Некадашњи директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић сматра да је тај приступ далеко од оптималног и да ништа не може да надокнади наставу уживо, али напомиње да све зависи од тока епидемије.

    „Ако се епидемија настави и окупљања буду забрањена, то је једино решење. Свакако да је много боље да постоји нека настава, него да је уопште нема“, истакао је Огњановић за Спутњик и додао да настава преко интернета нарочито није ефикасна за основце, јер им не држи пажњу.

    Са тим се слаже педагог у пензији Душанка Шолаја, која напомиње да је за децу, пре свега, важна социјализација и истиче да она није за наставу преко интернета, због тога што не пружа све што је деци потребно, а школа има.

    „Ту нема васпитног образовања, што је један од најважнијих задатака у нашој школи. Нема ни социјализације. Родитељи су оптерећени, јер помажу, а питање је како се сналазе са децом“, објаснила је Шолаја.

    Ученици у школи
    © Depositphotos / ArturVerkhovetskiy
    Деци ће недостајати социјализација

    Лош утицај на радне навике

    Њено мишљење је да би најбоље било да се деца врате у школе, у којима би биле примењиване хигијенске и заштитне мере, јер учење преко интернета нарушава и њихове радне навике.

    „Пођите од себе, у ситуацији када идете на годишњи одмор. Дан уочи одласка на посао имате трему и нелагодност. То није добро нити препоручљиво“, објашњава Шолаја.

    Огњановић предочава да у школи настане највећи проблем када је распуст, јер ђацима треба најмање недељу дана да се врате у радни колосек. Због тога оцењује да би ефекти комбинованог одласка у школу на учење били готово никакви.

    „Последњих година смо имали такав школски календар да за Нову годину постоји један мали распуст од седам, осам дана, који се споји са Божићем. Онда се поново ради током јануара, па опет уследи распуст. Нама је тај јануар био практично изгубљен, јер деци после новогодишњих и божићних празника треба десетак дана да поново почну да нормално раде, а таман кад се привикну крене зимски распуст“, сведочи Огњановић.

    Наставница са децом на часу у школи - илустрација
    © AFP 2020 / DELIL SOULEIMAN
    „Сецкање“ наставе лоше ће се одразити на радне навике ђака

    Учење зависи од родитеља

    На питање, колико је метода комбинованог одласка у школу ефикасна за учење, Шолаја одговара да ће учење махом зависити од родитеља, који махом нису обучени да раде са децом.

    „Кад родитељи дођу с посла, уморни и нервозни, они морају да раде са дететом. Да ли су сви родитељи способни да свом детету покажу све предмете које наставник треба да им испредаје у школи“, пита се Шолаја.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    часови, настава, вирус, коронавирус, вирус корона, ученици, ђаци, школа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога