Истина која је шокирала Европу: Срби и Албанци штанцују паре на северу Косова

© Tanjug / FILIP KRAINCANICКосовска Митровица
Косовска Митровица - Sputnik Србија
Пратите нас
Све је откривено почетком 2018. године, када су милиони дигиталних часовника широм Европе почели мистериозно да касне. У то време струјне ударе нико није повезивао са Србима и Албанцима на северу Косова, али убрзо је на видело избила истина која је шокирала Европу...

Почетком те 2018, дакле, дигитални часовници прикључени на електричну мрежу у Европи почели су да „гутају“ минуте због неочекиваних и дотад невиђених флуктуација и поремећаја у напону. Најпре су „изгубљена“ три минута у јануару, а затим још три у фебруару.

У марту исте године, Европска мрежа оператора преносних система електричне енергије, смештена у Бриселу, издала је званично извињење и упутила апел да ко год изазива мистериозне флуктуације електричне струје у европској мрежи мора под хитно да престане. А док се то не догоди, 36 држава прикључених на заједничку европску мрежу је добило задатак да „набифлају“ систем, како би се електронски сатови широм континента вратили у нормалу.

Траг води до Косова

Европски званичници су ускоро установили да ови „струјни удари“ потичу са севера Косова, из северног, српског дела Косовске Митровице, али и из подрума околних села. И да у свему скоро равноправно учествују Срби и Албанци, званично подељени, а неформално уједињени у масовној производњи, или како се то у жаргону каже „рударењу“, чувених светских криптовалута биткоина и етера.

Биткоини и етери се затим мењају за готов новац на тржишту – један биткоин данас вреди око 8.100 евра, а један етер око 210. А у децембру 2017. један биткоин је вредео фантастичних 20.000 долара, што објашњава ескалацију косовског биткоинског боја почетком 2018.

Шта је „рударење“ биткоина и зашто се баш толико исплати на северу Косова, од свих места на свету

„Рударење“ за криптовалутама, попут биткоина и етера, у најкраћем јесте рачунарски процес који захтева изузетно моћни рачунарски хардвер који решава серију комплексних математичких једначина. Ваш уложен труд у том процесу, као и огромна количина електричне енергије коју ће ваши небројени рачунари притом потрошити, бивају награђени биткоинима. 

Због цена електричне енергије, свуда у Европи је рударење за биткоинима једва профитабилно. Али на северу Косова Срби не плаћају струју властима у Приштини, а власти у Приштини их на то ни не терају, иако о томе стално говоре, преноси „Блиц“.

И тако је омогућена масовна операција штанцовања бесплатног новца у северној Косовској Митровици и околини.

Наставник математике заради 500 евра дневно

Како у јулском издању пише „Бафлер“, са масовним рударењем биткоина су најпре почели Срби из Северне Митровице, а операције су ускоро нарасле до неслућених нивоа, подстакнуте бесплатном електричном енергијом.

Репортер „Бафлера“ тврди да је у мају упознао наставника математике у средњој школи у Митровици који је опремио подрум кафића са 200 рачунара и напредним системом за расхлађивање, што га је све коштало око 100.000 евра почетног улагања. Заузврат, дневно је штанцовао око 500 евра прихода путем биткоина, минус трошкови рачуна за струју. А знамо да рачун за струју нико не плаћа на северу Косова.

Српски пензионерски биткоин клуб

Друге „рударске“ операције међу Србима су можда биле мање амбициозне, али ништа мање креативне. Репортер „Бафлера“ је упознао групу пензионера у Зубином Потоку који су међу собом скупили 3.000 евра за рачунарску опрему, која им се исплатила за пола године.

Ипак, већину српских биткоин рудара чине тинејџери вични модерним технологијама који имају прегршт слободног времена, с обзиром на степен незапослености на Косову.

Албанци: А где смо ту ми?

Како наводи „Бафлер“, албански политичари у Приштини су убрзо схватили шта се догађа на Северу Косова и упитали су се „а где смо ту ми“.

„Упркос свој тој наводној мржњи према својим словенским комшијама, мало који Албанац је могао да одоли оваквој прилици“, пише „Бафлер“ и наводи да су албански политичари ушли су у посао са рударењем биткоина пребацујући на стотине рачунара северно од реке Ибар, у српски део Косовске Митровице и околину. 

„Бафлер“ се у закључку текста позива на речи Ветона Брахимија, предузетника који је отворио један од првих биткоин банкомата на Косову, у Приштини, који тврди да су данас скоро две трећине штампарија бесплатног новца у српском делу Митровице у власништву Албанаца.

Прочитајте још:

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала