Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    14214
    Пратите нас

    Научници су открили да се седе косе можемо ослободити природним путем. Појединачни случајеви овакве трансформације су били познати и раније. Али, судећи по најновијим истраживањима, готово свака особа која рано оседи је способна на то. Сада стручњаци покушавају да схвате механизам овог процеса.

    Сви имају седе

    Обично људи почињу да седе после 35 година, али много тога зависи од генетских предиспозиција и пола. Дакле, жене постају седе касније него мушкарци, а Европљани се са првим седим власима могу суочити скоро 20 година раније него имигранти из Африке и Азије. Ипак, између 45 и 65 година, седа коса је приметна готово код свих људи. Према подацима истраживача, код 74 одсто људи до тог узраста, седа коса заузима скоро трећину главе.

    Најчешће објашњење је старење. Сматра се да с годинама коса губи боју услед исцрпљивања фоликула длаке, тачније смрти меланоцита који се налазе у њима. Односно, то су ћелије, које производе два облика пигмента меланина: еумеланин и феомеланин. Управо од њих зависи да ли ће особа бити плавокоса, смеђа, црнокоса или црвенокоса.

    Понекад је седа коса повезана са здравственим стањем или преживљеним стресом. Дакле, доказано је да недостатак витамина Б12, витилиго (поремећај пигментације на одређеним деловима коже) и болести штитне жлезде доприносе стварању седих праменова. Поред тога, урођени поремећаји имунитета могу убрзати процес. 

    Још 1980-их година, биолози су објаснили да ако се мишеви у материци заразе вирусом мишје леукемије, они ће после рођења врло брзо оседети. То значи да су проблеми са пигментацијом у корелацији са урођеним имунитетом, али није било јасно како. 

    Тек 2018. године, амерички истраживачи су открили да је један од протеина, МИТФ, који регулише производњу меланина у меланоцитима, такође повезан са генима који контролишу урођени имуни систем. У експериментима на мишевима, у чијим меланоцитима овај протеин није присутан, синтетизовано је превише интерферона. Ове супстанце изазивају одговор имунитета када вирус уђе у ћелију. Њихов вишак је ометао производњу самих меланоцита, због чега су се код мишева појавиле седе длачице.

    Под стресом

    Упркос скептицизму неких стручњака, научници су описали неколико случајева где је коса буквално постала седа преко ноћи. По мишљењу истраживача са универзитета Харвард, највероватније, стрес доприноси губитку матичних, унипотентних ћелија меланоцита, које се налазе у фоликулима косе. Као резултат тога, престаје производња пигмента, а коса губи боју. 

    Стрес
    © Фото : pixabay
    Стрес највероватније доприноси губитку матичних, унипотентних ћелија меланоцита, које се налазе у фоликулима косе. Као резултат тога, престаје производња пигмента, а коса губи боју.

    Биолози су убризгавали црним лабораторијским мишевима токсин, који је код њих узроковао јак физиолошки стрес. Након инјекција, ниво кортикостерона код глодара се повећао троструко, а норадреналина десетоструко. Оба ова хормона се интензивно производе управо у стресној ситуацији.

    И исто време, мишеви који су примали токсин заједно са аналгетицима, имали су исту количину кортикостерона и норадреналина као и животиње из контролне групе, којима није убризгаван токсин.

    Након инјекција, глодаре су бријали како би убрзали раст косе. Након пар недеља појавила се нова длака, али скоро 30 одсто је била седа. Даљи експерименти су показали да су под стресним условима унипотентне ћелије меланоцита нестале из фоликула, што је изазвало брзо седење. У улози посредника био је норадреналин.

    Аутори рада претпостављају да се у стресној ситуацији у организму ослобађа норадреналин, који приморава матичне ћелије које се морају претворити у меланоците, да се деле и мигрирају. Обично се ове ћелије ретко размножавају, али када се процес убрза, њихови ресурси се брзо троше. Осим тога, матичне ћелије могу у потпуности напустити фоликул или могу да не буду у стању да надокнаде снабдевање меланоцитима. Очигледно, ово доводи до губитка пигментације и појаве седе косе.

    Без конзерванса и вештачких боја

    Међутим, управо оваква „стресна седа коса“ је реверзибилна, сигурни су научници са Универзитета Колумбија (САД). Поучавали су 397 појединачних длака, које су узете од 14 здравих добровољца различитог узраста и порекла. Неки узорци су били потпуно седи, а други само делимично.

    Плавуша
    © Фото : CC0 Creative Commons
    Показало се да у релативно младом узрасту, седа коса се често појављује због стреса. И чим се ситуација врати у нормалу, коса добија своју првобитну боју.

    Истраживачи су се оријентисали на средњу брзину раста длаке (око центиметар месечно), упоредили су боју појединих делова са одређеним периодима живота њихових власника и догађајима који су се догодили.

    Показало се да се у релативно младом узрасту седа коса често појављује због стреса. И чим се ситуација врати у нормалу, коса добија своју првобитну боју. То се догодило са тридесет петогодишњим Европљанином чију косу су проучавали.

    Поред тога, стручњаци су пронашли сличну везу приликом анализе двобојне косе тридесетогодишње жене азијатског порекла. Формирање седе области дуге два центиметра се подударало са временом несклада у њеној породици, разводом и присилним пресељењем. Након повратка у нормалан живот, боја косе се вратила у потпуности. 

    Укупно је пребројано више од десет случајева таквог реверзибилног седења код људи од 9 до 39 година. У просеку је за опоравак било потребно исто онолико времена, колико и за губитак боје: око три месеца. И то не само на глави, него и на остатку тела.

    По мишљењу аутора рада, ово омогућава да се претпостави да су и други механизми старења људи можда делимично реверзибилни. Али да би се то сазнало, потребно је прво схватити како и зашто се коси враћа првобитна боја. Тиме ће се истраживачи бавити у наредним годинама.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    коса
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога