Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 960
    Пратите нас

    Ђорђе Михаиловић, познатији као деда Ђорђе, чувар Зејтинлика, добио је још један документарни филм о себи – „Чувар части и поноса“. Снимање филма реализовано је уз подршку Представништва Републике Српске у Грчкој, а биће приказан на Међународном фестивалу документарног филма у Солуну, у октобру следеће године.

    Деведесетдвогодишњи Ђорђе Михаиловић више од пола века чува српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну, где дочекује и испраћа потомке 8.000 српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату. Он је трећа и последња генерација Михаиловића која бди над српским јунацима, а филм је омаж њему.

    Деда Ђорђе – Чувар части и поноса

    Шеф представништва Републике Српске у Грчкој Јелена Јовановић рекла је за Спутњик да је деда Ђорђе за српски народ институција и да снимањем филма желе да му се захвале.

    „Најмање што можемо да урадимо је да сачувамо његов лик и дело од заборава. Он представља последњу генерацију, нема наследника, обзиром да има две ћерке, тако да ће се с њим завршити лоза Михаиловића која чува гробље још од 1928. године“, истакла је Јовановићева.

    Први чувар гробља био је Ђорђев деда, солунски добровољац Саво Михаиловић, Србин из Грбља код Боке которске. Саво је сакупио своје мртве другове и саборце, а потом их је чувао до своје смрти 1928. године. После смрти им се и сам придружио на Зејтинлику. Наследио га је Ђорђев отац, Ђуро Михаиловић,

    У јулу 2014, деда Ђорђе је одликован орденом српске заставе другог степена, за нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа Србије и развијање и учвршћивање сарадње и пријатељских односа Србије и Грчке.

    Председник РС Милорад Додик уручује орден чувару српског гробља на Зејтинлику Ђорђу Михаиловићу.
    © Tanjug / Тања Валич
    Милорад Додик уручује орден деда Ђорђу на Зејтинлику

    Очување српске историје

    Филм је преведен и на грчки језик, како би тај део српске историје био представљен и тамошњој јавности, која није довољно упозната са голготом коју су Срби преживели.

    „Да бисмо причали о 15. септембру, Дану српског јединства, морамо да причамо о томе и у другим државама, да представљамо нашу историју. Ако не говоримо о нашој историји у другим земљама, онда долази до промене историје, јер свака земља прича своју верзију. Овде се прича да су Солунски фронт пробиле силе Антанте, не стављајући Србе у први план, онако како је било“, напомиње Јовановићева.

    Солунски фронт
    Пробој Солунског фронта догодио се у рејону који је покривала српска војска

    Пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године догодио се баш у реjону који је покривала српска војска. Иако је била друга по бројности, наша војска је била најмотивисанија, па су Савезници сматрали да ће постићи највише.

    Нису погрешили.

    „Објективно, највећи пробој и продор у току рата, притом мислим на сва бојишта, догодио се управо на Балкану, на простору деловања српске војске. Немачки цар Вилхем II је чак тврдио да је 60.000 српских војника одлучило рат“, предочава историчар Чедомир Антић, истичући важну улогу наше војске у завршетку Првог светског рата.

    Треба одредити наследника

    Антић је нагласио да је и деда Ђорђева улога велика и да би Србија требало одреди његовог наследника који ће чувањем Зејтинлика чувати и српску и словенску историју.

    „Било би добро да на том месту буде неки Србин. У крајњој линији, то је и дипломатска функција, јер је на Зејтинлику сахрањен огроман број војника других војски“, напомиње Антић.

    Комеморативни скуп на Зејтинлику поводом 100. годишњице пробоја Солунског фронта
    © Tanjug / VLADIMIR DZUVEROVIC
    Деда Ђорђе на Комеморативном скупу поводом 100. годишњице пробоја Солунског фронта

    Осим српских, на Зејтинлику се налазе и гробови француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта. Српско гробље представља централни део комплекса, а у његовом средишту је капела испод које се налази костурница у којој почива већина страдалих српских ратника.

    Премијера „Чувара части и поноса“ требало је да буде одржана 15. септембра, али је померена због ситуације са вирусом корона. Након прве пројекције, биће приказан и у Бања Луци, а потом и у Србији.

    Снимање двадесетпетоминутног филма обавила је компанија „Врлд мидија“ из Бањалуке, по идеји конзула БиХ у Немачкој Вере Сајић.

    Реализацију пројекта су подржали и кабинет председника Републике Српске и Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    чувар, српско ратничко гробље, Солунски фронт, филм, Зејтинлик, Ђорђе Михаиловић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога