Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    17328
    Пратите нас

    Иако су односи са Албанијом веома компликовани, историја памти, иако је то мање познато, да су 17. септембра 1914. године Никола Пашић и Есад-паша Топтани потписали у Нишу тајни уговор између Србије и Албаније.

    Ниш је био значајан за ток Првог светског рата, и томе сведоче нишке грађевине попут Официрског дома, Бановине и зграде Радио Ниша. Српска Влада и Министарство иностраних дела, како наводи историчар Борислав Андрејевић, били су од тада смештени у садашњој згради Универзитета, у коју је првобитно стигао чувени телеграм о објави рата који је потом уручен Николи Пашићу.

    Стварање уније Србије и Албаније

    Пашићев кабинет се, каже Андрејевић, тада налазио у сали на првом спрату изнад улаза. У овом објекту, који је изграђен за потребе Начелства нишког округа 1889. године, у току прве ратне године, одржавале су се све акције српске Владе са страним дипломатским представништвима.

    У њој су 4. септембра 1914. године, Есад-паша Топтани и Пашић потписали тајни "Нишки споразум" између Србије и Албаније.

    Он је предвиђао стварање уније Србије и Албаније, односно, како наводи Андрејевић, заједничку одбрану, царине и заједничко представљање у иностранству.

    Након избијања Првог светског рата, Есад-паша је морао да обави разне дипломатске послове, наводи историчар Батаковић. Један од тих послова је било и унапређење дипломатских односа са Србијом. Пашићу је слао поруке у којима је говорио да је од велике важности по њих да закључе посебан споразум пре свог одласка за Албанију.

    Зато Есад-паша долази у Ниш, у коме је председавала српска влада и народна скупштина, где се састаје са српским премијером Николом Пашићем. Њих двојица 17. септембра 1914. године потписују тајни уговор о савезништву, преноси Б 92.

    Почетак "Великог рата" оставио је отворено питање о прецизном разграничењу између Србије и Албаније. Међународна комисија за разграничење прекинула је рад средином 1914. године, па су државне границе у овим областима остале да се утврде.

    Рат је затекао нечувану српско-албанску границу. Аустроугарска је припремила свеже нападе на српску територију. Пашић је исправно предвидео намеру бечке дипломатије да отвори још један фронт: бојао се да ће албанске вође финансирати Беч, како наводи Андреј Митровић.

    Заједничка одбрана

    Есад-паша се трудио да сачува независни положај, прелазећи тако из Италије у Француску. Планирао је да се, уз помоћ Антанте, суочи са напорима Аустроугарске да у потпуности потчини његову земљу. Према Храбаку, из Париза је слао упите под којим условима би српска влада помогла његов повратак у Албанију.

    Пашић је 1914. године наметнуо следеће услове: да са Србијом потпише политичко-царински уговор о заједничкој одбрани, да Албанија призна царинску унију и да се у наредној фази постигне решење о формирању лична или стварна унија са Србијом. Есад-паша је начелно прихватио Пашићеве услове и одмах се упутио ка Србији.

    При доласку у Ниш, Есад-паша потписује тајни уговор са Пашићем.

    Тај уговор је обухватао 15 тачака које су предвиђале заједничко оснивање војних и политичких институција, али најважније одредбе су се односиле на војни савез, изградњу Јадранске пруге од Србије до Драча, као и гаранције да ће Србија подржати Есад-пашу на изборима за владара Албаније.

    Споразум је остављао могућност да Србија, на позив Есад-паше, војно интервенише ради заштите његовог режима. Разграничење између две државе требало је да утврди посебна српско-албанска комисија. Србија се обавезала да ће финансирати Пашину жандармерију и снабдевање неопходном војном опремом, плаћајући 50.000 динара месечно.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    уговор, Албанија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога