Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 632
    Пратите нас

    Са преко 140.000 испоручених примерака на тржиште Сједињених Држава, југо је био један од најуспешнијих извозних производа бивше Југославије.

    У сарадњи с „Југопапиром“, портал Индеx.хр се присећа прошлих времена и шта су о том подухвату писали домаћи медији половином осамдесетих година 20. века.

    Осим тога, „Ауто Свет“ се бави темом домаћег и извозног модела, као и релативно негативним критикама пристиглим из Америке.

    Шта су замерали у америчком Потрошачком информатору нашем Југу?

    О томе како Југо осваја Америку написани су чланци и чланци. Чак су више писали странци него ми - и увек похвално.

    Да је наш аутомобил привукао одређене купце, потврђују и подаци да се тамо за њега плаћа унапред.

    И након свега, у фебруарском броју (1986.) угледног америчког Потрошачког информатора - хладан туш! Истина је да су нас похвале помало размазиле, али ова критика изгледа као низак ударац.

    Пре свега, што је заиста неуобичајено, они се баве Малколмом Бриклином, председником компаније Бриклин Индустри, чија је поткомпанија Југо Америка.

    Између осталог, подсећају да је он пре десетак година (половином седамдесетих) увозио Фиат возила која су се тада показала - по оцени Потрошачког информатора - недовољно добра и које је пратио глас о лошем квалитету.

    Затим је увозио Фиат 124 Спајдер и X1/9, чије су каросерије израђивали Бертоне и Пининфарина, али ни са тим није успео. Пошто је тако оцрњен водећи човек Југо Америке, лист се позабавио нашим аутомобилом.

    Колегама у Потрошачком информатору се ама баш ништа није свидело на Југу. Као да су заборавили да је то не само најмањи аутомобил који се продаје у САД већ и најјефтинији.

    Тако му замерају да возач док кочи има неки осећај између тврдог и меког - употребили су израз „сунђераст“, иако су морали да признају да су кочнице изврсне.

    Потом су рекли да је спољни ретровизор намештен доста уназад па га возачи нижег раста не могу користити, што такође није тачно.

    Замерају и како су намештени сигурносни појасеви, јер сметају возачима високог раста, а кажу да се појасеви на задњим седиштима тешко везују. Затим, да је волан претежак и да замара руке.

    Наше горе лист

    Роберт Павловић, кога сви једноставно зову Боб, један је од потпредседника Југо Америке.

    Презиме открива његово порекло. Прадеда му је давних дана отишао у САД трагајући за бољим животом.

    Иначе, дуго је у бизнису са аутомобилима. Пре него што га је ангажовала Југо Америка, радио је за Форд, потом за Крајслер, а после тога за Министарство саобраћаја.

    Ово министарство добро познају сви произвођачи аутомобила који их продају у САД. Јер, оно издаје строге прописе за возила и обавља ништа блаже контроле.

    Како сам каже, током свог службовања у овом министарству, имао је доста посла баш на опозиву оних возила која на неки начин нису одговарала строгим америчким нормама.

    Први пут је дошао у Заставу у априлу 1985. Стигао је како би проверио фабрику и да људи из фабрике проуче њега.

    „Тада је склопљен наш 'брак'“, каже Роберт Боб Павловић, и додаје да се у јуну исте године доселио у Крагујевац. Основни задатак му је контрола производње. Зато је заједно са људима из Заставе разрадио систем контроле који се и данас примењује.

    У међувремену се мала колонија Американаца у Крагујевцу повећала на седморо, а њом руководи Роберт Павловић. Када смо га питали шта мисли о писању Потрошачког информатора, није био изненађен. Очигледно је чланак већ добро проучио.

    У Застави су, иначе, захваљујући својим партнерима из Југо Америке, одлично обавештени о томе шта се о њиховим аутомобилима пише у САД.

    „Моје лично искуство са Потрошачким информатором је лоше“, каже Роберт Павловић.

    „Тим новинама сам престао да верујем још док сам радио у Министарству саобраћаја. Догађало се да они пишу о одређеним возилима лоше, а ми смо их као владина служба испитивали. Наши се налази нису слагали са њиховима. Још тада смо ја и моје колеге престали да им верујемо“.

    „Један део приче односио се на господина Бриклина и на његово порекло. Питам се, ако је то стварно независан часопис за какав се издаје, који искључиво води рачуна о производу, зашто је изашао текст о председнику одбора. У истом броју било је текстова и о другим возилима, али у њима нема ни речи о њиховим председницима одбора. Разочаран сам оваквим писањем“.

    „Зато ја не бих прихватио тај чланак као изузетно тачан. Неуобичајено је да се даје коментар на основу испитивања само једног возила. Ми у Југо Америци смо после опширног испитивања 1.600 наших купаца написали извештај из кога се види да је више од 90 одсто њих веома задовољно својим аутомобилом. Склон сам да више верујем извештају који обухвата 1.600 аутомобила него оном који се заснива на испитивању само једног“.

    Продаја не јењава

    На питање може ли чланак Потрошачког саветника уздрмати позиције Југа у Америци, Роберт Павловић нас уверава да то не долази у обзир. Као доказ нуди податак да продаја није смањена.

    Ипак, подсећамо господина Павловића да су Застава и Југо Америка донели одлуку да на свим возилима преконтролишу сигурносне појасеве.

    „Уобичајена је пракса да произвођач објави опозив својих возила због сигурносних појасева“, каже Роберт Павловић.

    „Ево, сви мисле да су аутомобили произведени у Јапану изузетног квалитета, а и њима се догађају овакве ствари. У најновијем броју Аутомобил Њуза објављено је да ће Тојота накнадно контролисати сигурносне појасеве на 230.000 својих аутомобила“.

    „Као што се види, нико није сто посто сигуран. Једноставно, у производњи раде људи, а они нису савршени. Уз то, већина купаца сматра да је нормално да компанија која им је продала ауто води рачуна о њиховој безбедности. Купац је због тога задовољан, јер мисли да је компанија изузетно заинтересована за његову безбедност. То може чак бити и реклама“.

    „Југо Америка има одбор који за рачун компаније одржава контакте са купцима. Треба знати да права купаца у Америци штите многе организације, а ту су и адвокати који су спремни на све само да би добро зарадили. Зато и произвођачи имају своје организације. Такав је и наш одбор. Он одржава везу с власницима аутомобила Југо и од њих сазнаје, на пример, како су с њим поступали у сервису или како га је примио дилер када му је продавао аутомобил итд“.

    „Само у јануару (1986.) је у САД продато 2.834 примерка. Поређења ради, рецимо да је Алфа Ромео продао 404, Ауди 5.113, Пежо1.036, Рено 350, Мерцедес 7.608, Тојота 45.000, а Субару 16.700 аутомобила". „Прошле године је у САД увезено 2.838.000 аутомобила, од тога 75 посто из Јапана. Ове године је планирано да Застава извезе у САД 60.000 Југа“.

    Неком чудном коинциденцијом, после писања Потрошачког информатора, у Крагујевцу је одржана промоција најновијих модела Југо А. Новинари су могли да испробају Југо 45 А, Југо 55 А и правог „Американца“ - Југо ГВ.

    На полеђини сјајног проспекта за Југо, црном бојом је одштампано: „Колумбо је открио Америку, Америка Југо А“.

    Јесмо ли стварно произвели аутомобил који осваја Американце?

    Опрема која је уграђена у сва три модела, укључујући ту и онај који се извози у САД, мање- више је иста. Разликују се једино у ономе што се уграђује у ГВ јер то изискују тамошњи прописи.

    Југо 45 А је добио шире гуме (145 СР 13) уместо досадашњих 135 СР 13. Новина је и то што се користе пнеуматици типа „тјублес" који немају унутрашњу гуму. Ово је, иначе, специфичност америчког тржишта.

    Много важнија новост је што се каросерија, за сва три модела, израђује од претходно заштићеног лима. То значи да ће каросерија дуже трајати и боље одолевати корозији.

    Није неважан податак да уз Југо амерички купци добијају и петогодишњу гаранцију да аутомобил неће кородирати. Распитивали смо се и сви у Застави тврде да су каросерије, оне које се извозе и оне које ће се продавати домаћим купцима, идентичне.

    Што се тиче модела Југо 45 А, остале новине су углавном ту да би се побољшала удобност, а и да би се улепшао. Тако је ручица мењача „обучена“ у пластичну навлаку. Заштитна облога око ње више није од гуме, већ од вештачке коже. Штитници од сунца су новог облика и могу се окренути тако да вас штите од сунца и са стране.

    Примећује се још један напредак, нијансе које су употребљене у аутомобилима више одговарају боји екстеријера. Уз то, у Застави најављују да ће избор боја бити богатији, наравно захваљујући утицају Американаца.

    Што се возних особина тиче, Југо 45 А је врло сличан обичном Југу 45. Испод хаубе му је мотор од 903 кубика и 45 КС који није изузетно живахан, али је поуздан и не троши много горива.

    Југо 55 А је претрпео далеко веће измене. То је и нормално када се зна да се у САД извозе иста таква возила, само прилагођена тамошњем тржишту.

    Новина, која је проистекла из нашег „посла века“, како тепамо извозу Југа у САД, је нови систем паљења на мотору. Уместо класичног, са платинама, уграђено је ново, електронско.

    Захваљујући овој направи, мотор аутомобила лакше стартује у хладна зимска јутра, а што такође није занемарљиво, не тражи никакво одржавање.

    Ту је и модификовани карбуратор, нови разводник паљења и када се све то сабере, добија се резултат: чистији издувни гасови и, у фабрици тврде, нешто мања потрошња горива.

    У сваком случају, фабрика гарантује да Југо 55 А, при брзини од 90 км/х, троши 5,9 л/100 км. Ово нисмо могли да проверимо, али током кратке вожње могло се запазити да мотор мирно ради, да је живахан и да се ауто добро држи на путу, да је једноставан и лак за вожњу.

    Уграђен је и јачи алтернатор, серво-уређај за кочење, а промењен је, у свим моделима, положај акумулатора ради боље заштите ако дође до чеоног судара.

    Југо 55 А у серијској опреми има и два светла за вожњу уназад, команду којим се може подешавати јачина којом су осветљени инструменти, упаљач за цигарете. Треба напоменути да су седишта савремено обликована и да на задњој страни имају џепове за ситнице. У њима се удобније седи, али утисак је да су и даље превисока.

    Уграђен је и већи ретровизор, у кабини и на вратима.

    Све у свему, Југо 55 А по својим возним особинама и опреми може се упоредити са другим сличним малим моделима у Европи. Али, амбиције Заставе су много веће када је у питању овај аутомобил.

    Били смо у могућности и да пробамо Југо ГВ. И за њега важи оно што и за 55 А, мада смо стекли утисак да је нешто тиши.

    Бројеви на инструментима означавају миље, а када уђете у ауто и оставите отворена врата, чује се зујање које опомиње да треба да их затворите. Исти звук подсећа да треба да вежете сигурносне појасеве.

    Амерички Југо има катализатор и још неке ситнице под хаубом. Ту се нашао и уређај за скупљање бензинских испарења, потом је ту и уређај који осигурава увек исти притисак у карбуратору итд.

    Све у свему, аутомобил се вози лагано. Добро држи пут, солидно убрзава и одлично кочи. Када изађете из њега, не можете се ослободити утиска да коначно и ми коња за трку имамо, чак и на америчком тржишту.

    Написао: Милорад Љубисављевић (Ауто Свет, 1986.)

    Тагови:
    Америка, југо
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога