Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    58108
    Пратите нас

    Српска села на самртној постељи почела су да повлаче очајничке потезе не би ли преживела – продају се. Таква ситуација задесила је село Брезна код Горњег Милановца, где један мештанин продаје центар тог места. То је само једна кап у мору проблема, а решења може да пружи само држава.

    Као и многа друга села у Србији, Брезна је само бледа сенка онога што је некада била. То најбоље показује случај Миливоја Филиповића, мештанина који је пре неколико година купио центар тог села у намери да га сачува.

    Лепа села – лепо се продају

    Године пролазе, па чувар Дома културе, месне заједнице, продавнице, половине поште, два стана и око четири хектара земље сматра да долази време да га неко наследи. Због тога је решио да све то прода.

    „Ово је некада био центар живота. У пошту је стизало на стотине писама годишње, а још увек очувани стоје сефови и директорске фотеље. Не гледам да зарадим на томе, продајем по истој цени, само хоћу да се уверим да ће овај симбол села отићи у праве руке“, рекао је Миливоје за РИНУ.

    Мештани села сагласни су са Миливојем да је на продају симбол Брезне, који уједно представља и судбину српског сељака.

    „Ово је некада био успешан воћарски крај, до пре 10 година овде је било пуно људи. Имао си с ким и да попричаш и да попијеш ракију. Тога више нема и остале су нам само напуштене грађевине као споменик да сведоче о том времену“, казао је Михајло Николић, мештанин тог села.

    Мештани је решио да прода центар села да би га сачувао

    Одумирање српских села – продају се и на добош

    Социолог проф. др Срђан Шљукић рекао је за Спутњик да је ситуација у Брезни драстичан пример проблема одумирања српских села који указује на две ствари – тешку демографску ситуацију у селима и неопходност деловања државе у решавању тог проблема.

    Шљукић истиче да миграције из села у град постоје одувек и да нису својствене само за нашу земљу, већ да се догађају свуда где су наступиле модернизација и индустријализација. Због тога села трпе озбиљне демографске последице – млади одлазе, па остаје само старо становништво.

    „Становништво једне земље обнавља се, пре свега, од становништва из сеоских предела. Градско становништво не обнавља само себе, њему увек треба доток становника. Тај доток иде са села. Ако je прираштај у селу мали, онда је цело друштво у проблему. Становништво се не репродукује и број становника опада. То је један од наших најкрупнијих проблема“, напомиње Шљукић.

    Иако је Миливојев чин оценио као херојски, Шљукић је указао на то да индивидуални подухвати дају краткорочно решење, те да дугорочно мора да пронађе држава.

    „Он сам не може ништа да реши, већ држава мора да предузме мере и покуша да становништво задржи на селу тако што ће да услове живота на селу, колико год је то могуће, приближи онима у граду. Да на селу можете да нађете посао, имате инфраструктурне пројекте који би решавали основна питања заједничког живота“, истиче Шљукић.

    Он је направио разлику између сељачке и индустријске пољопривреде и нагласио да је кључно да се помогне овој првој, односно људима којима је пољопривреда начин живота, а не бизнис.

    село
    © Sputnik / Фото: Спутњик
    Првенствено помоћи онима којима је пољопривреда начин живота

    Брезна као опомена

    Агроекономиста и члан Националног тима за препород села Србије Милан Простран предочио је Спутњику да су миграције из Брезне почеле пре више од пола века и подсетио да проблем одумирања села није нов, као и да се САНУ тим питањем бави више од 10 година.

    Он је указао на то да је студија, на којој је радио Национални тим и чија је намена да подстакне препород села, завршена и да је намера била да стигне до Народне скупштине, али да су тај план одложили пандемија, избори, формирање владе...

    „Студија даје усмерења и тражи промене Устава и Закона. Она пружа потпуно нови приступ и аграрног и социолошког дела и свега онога што данас чини село“, предочио је Простран.

    Према његовим речима, ситуација у којој се налази Брезна није својствена само за то село, већ и за многа широм Србије, која су се потпуно угасила.

    „Брезна опомиње све нас да морамо озбиљно да се позабавимо питањем препорода српских села, пре свега огромним улагањима. Ту нису у питању само југ, исток и централни део Србије, већ и погранична подручја“, истиче Простран.

    Према попису становништва из 2011. године, у Брезни је живело 153 људи. Само 20 година пре тога, тамо их је било скоро дупло више, тачније 287.

    Према истом попису, који није обухватио Косово и Метохију ни Албанце с југа Србије, број становника наше земље износио је 7.186.862, што је за 311.139 мање него 2002. године.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    пољопривреда, Србија, продаја, село, села
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога