Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2264
    Пратите нас

    Пред нама је пик трећег таласа вируса корона, очекује се четврти и пети, а крај епидемије у Србији могао би да се догоди – на пролеће следеће године. То показују математичке прогнозе професора информационих технологија Петра Кочовића који са својим тимом прогнозира кретања вируса корона за многе земље.

    Према последњим подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) Србија се тренутно налази у „жутој зони“ према броју заражених короном.

    Зоне су класификоване према броју оболелих на 100 хиљада становника у протеклих 14 дана – „зелена“: 0 – 15, „жута“: 15 – 30, „црвена“: 30 – 50, „љубичаста“: више од 50. Такав начин мерења дефинисали су ЕЦДЦ и немачко министарство здравља, а успостављен је како би све земље то радиле исто.

    Корона прогноза за Србију, 16. октобар
    © Фото : Спутњику уступио Петар Кочовић
    Корона прогноза за Србију, 16. октобар

    „Пут короне“ професора Кочовића

    На основу тих и других података професор информационих технологија Универзитета „Унион – Никола Тесла“ Петар Кочовић са својим тимом, који чини још двоје људи, прогнозира ток епидемије користећи математичке прорачуне.

    Најновије процене овог професора и његовог тима нису охрабрујуће. Према њима, Србија би у наредна два до три дана могла да уђе у „црвену зону“, док би за десетак могла да буде чак у „љубичастој“.

    „Прогнозу рачунамо на основу прикупљених података за Србију које ’Батут‘ објављује на дневном нивоу. Гледамо број заражених, не преминулих. Ми смо тренутно у 263. дану епидемије, што нам даје довољно велики узорак да урадимо прогнозу тога шта ће се дешавати“, објаснио је Кочовић за Спутњик и додао да се статистичке технике које користе употребљавају већ годинама.

     Девојка са заштитном маском у Новом Саду
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Србија би за десетак дана могла да се нађе у „љубичастој“ зони
    Он је истакао да су њихове краткорочне прогнозе, попут оних за наредних два до седам дана, веома поуздане, док дугорочне, на пример за крај ове или следећу годину, нису сасвим. Другим речима, што је каснији период прогнозирања – то су предвиђања непрецизнија.

    „Како време пролази, ми у том математичком моделу имамо тачно колики је проценат да ће нешто да се деси, јер постоји математика за Гаусову криву и Гаусову расподелу, по чему ми знамо колико даје математички модел, а колико даје реална ситуација. Дељењем та два броја добијамо прецизност“, предочио је Кочовић.

    Њихове прогнозе из августа ове године да ће у нашој земљи између 10. и 16. октобра бити око 250 заражених дневно су се обистиниле. У среду, 14. октобра, Србија је имала 245 новооболелих.

    Крај епидемије на пролеће?

    Кочовић и његов тим су за многе земље чак предвидели и почетке и крајеве таласа вируса корона, користећи Гаусову криву. Према тим прогнозама, први талас у Србији почео је 6. марта, а завршио се 16. маја. Наредног дана почео је други талас, који је трајао до 17. септембра, након ког је почео трећи, који би требало да се заврши око Нове године, ако не дође до наглог скока заражених.

    „Ако будемо дисциплиновани као што смо били, а за сада се одлично држимо и тренутно смо најбољи у Европи, онда ће то да се заврши тада. Очекује се да врх трећег таласа буде између 1. и 10. новембра и тај пик неће трајати један дан, већ неколико, а онда би требало да почне да опада. Међутим, ако дође до трансмисије вируса с једног краја земље у други или из иностранства у Србију, можемо да очекујемо да ће почети да дивља“, истакао је Кочовић.

    Шетња градом са заштитним маскама у Новом Саду
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Ако будемо дисциплиновани, трећи талас би требало да се заврши око Нове године

    Они прогнозирају да ће током пика трећег таласа бити око 300 заражених дневно, као и да ће тај талас бити слабији од другог, али јачи од првог по укупном броју заражених за период трајања.

    Професор и његов тим очекују и да ћемо имати и четврти и пети талас, а крај епидемије у Србији најављују у периоду од 3. марта до краја јула следеће године.

    „Ми немамо чаробну куглу која показује шта ће тачно да се дешава, али на основу свежих података можемо да урадимо нову прогнозу“, напоменуо је Кочовић.

    Осим њега, који се претежно бави посматрањем трендова и прављењем инфографика, Кочовићев тим чине његов син, програмер, и брат, који ради са базама података.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    прогноза, епидемија, професор, Петар Кочовић, КОВИД-19, вирус корона, коронавирус
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога