Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2637
    Пратите нас

    Нов начин живота услед пандемије вируса корона оставља последице на све, па и на нове генерације. Говорили о „корона генерацији“ или не, јасно је да ће садашња омладина стасавати на другачији начин у односу на омладину „генерације X“ или „миленијалце“, сматрају саговорници Спутњика.

    Без традиционалних одлазака на концерте, утакмице, класичних излазака од један после поноћи до ујутру, уз праћење наставе у пиџами и непрестано гледање у мониторе паметних уређаја, настаје „другачија” омладина широм света.

    „Корона генерација“ лишена емоциoналних контаката

    Не желећи да је карактеришу стриктно „корона генерацијом“, стручњаци сматрају да данашње нове генерације стасавају у тешким условима. Социјални психолог Весна Томић тврди да су одређена емоционална лишавања карактеристика развоја данашње омладине.

    „Пре свега, ту је ношење маски. Обавезне су и треба их носити. Али, ношењем маски уопште не може да се контролише социјална експресија друге особе. Значи, две особе или два млада човека која су у интеракцији, не могу да виде никакве емоционалне реакције, осим можда по очима, али не види се лице. Тај део невербалне комуникације везане за нос, уста и мишиће лица се не види ако се носе маске, а носиће се још дуго времена. Друго, неминовна физичка дистанца која је прописана онемогућава такође да се емоције покажу у смислу срдачног односа, руковање, тапшање по рамену, загрљај, пољубац када се виде пријатељи“, објашњава она.

    Томићева додаје да немогућност концерата, излазака у већим групама такође имају утицаја на њихов социјални развој и сазревање. То је под знаком питања, или је повремено. Према томе, наглашава она, социјални односи свих врста и свих узраста, а то се посебно односи на младе, биће лишени нормалног психолошког развоја.

    Концерт
    © Sputnik / Виталий Белоусов
    Немогућност одласка на концерте и ограничене могућности за класичне изласке утичу на социјални развој и сазревање нових генерација младих свуда у свету.

    Социолог са Института друштвених наука Владимир Ментус указује да постоји неколико специфичних аспеката одрастања деце и омладине у условима корона кризе — економски, психички, аспект образовања, као и промене у слободном времену и уопште међуљудских односа.

    Проблеми онлајн учења

    Говорећи о економском аспекту, Ментус објашњава да са нарушавањем тржишта рада свуда у свету млади као најосетљивија категорија осећају огромне негативне последице. Угоститељски сектор као грана у којој су млади највише запослени, највише је погођен кризом коју је изазвала пандемија.

    „Повезано са овим, имамо и трансформације у образовању младих. Сада се углавном прелази на онлајн форму учења, а ту има бројних проблема. Многи млади немају ни компјутере ни приступ интернету уопште. Имамо некакву минималну инфраструктуру да се одржи континуитет у учењу, а нека истраживања показују да млади већ сами процењују да знатно мање уче и да су много мање научили овом формом учења“, каже социолог, додајући и рестрикције у погледу услова за путовања и усавршавања.

    Наш саговорник указује на знатан пораст коришћења онлајн начина за дружење и провођење слободног времена, као и на негативне ефекте који се том приликом испољавају, а то су пораст узнемиравања преко друштвених мрежа и анксиозности и депресије, што показују бројна истраживања.

    Ризици по ментално здравље

    „Млади данас имају много веће ризике по очување менталног здравља. Имају много ниже нивое оптимизма, осећаја корисности и осећаја повезаности са другим људима. Ту је и пораст насиља у породици који се јавио већ самим почетком кризе, нарочито са карантином који је био и код нас. Не само што су жртве директно деца, него и када нису они жртве, то оставља огромног штетног утицаја на њихово психичко здравље и каснији развој. Чак је једно истраживање у ком је учествовао наш институт, показало је да пораст насиља у породици међу младима у Србији веома изражен у старосној категорији од 14 до 18 година, а притом то представља не само ризик за касније психичке поремећаје, него и за коришћење психоактивних супстанци, који постаје све већи проблем и код нас“, истиче саговорник Спутњика.

    Насиље
    © CC0 / pixabay
    Пораст насиља у породици који се бележи од почетка епидемије представља не само ризик за касније психичке поремећаје, него и за коришћење психоактивних супстанци.

    Ментус подсећа да млади из генерације у генерацију одрастају другачије него претходни, али тврди да ће најдебљи крај извући млади који припадају најнижим слојевима друштва.

    Према његовом мишљењу, живот садашње генерације младих људи измењен је ограничавањем излазака и дружењa, али сматра да то неће оставити драстичне последице по њихово сазревање.

    „Они колико толико могу да воде и дан-данас релативно несметан живот. Мора се пазити на неке мере, али ја мислим да то толико не долази до изражаја колико се чини на први поглед. Као што сам рекао, они који одрастају у тешким условима и који ће бити још више погођени овом кризом, код њих ће све то драматичније бити“, закључује овај социолог.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Србија, млади, омладина, вирус корона
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога