Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3756
    Пратите нас

    У самом срцу Београда, на Дорћолу, браћа Дарио и Давид Мардешић баве се „урбаним пчеларством“. Они имају 30 кошница са око милион пчела, које се налазе код Луке Београд, на подручју некадашњег „Житомлина“. План им је да у наредном периоду тамо поставе још 10 кошница, али и прву „Апи комору“ у престоници, која служи за лечење пчелињим производима.

    „Урбано пчеларство“ није новост. Оно има корен у 19. веку, у Паризу, где су у Луксембуршкој башти постављене прве кошнице, а у том граду је основана и прва пчеларска школа.

    Дарио и Давид, студенти Пољопривредног факултета у Београду и власници фирме „Мад Мед“ свој први пчелињак поставили су у Орашцу 2017, а ове године решили су да се опробају у „урбаном пчеларству“, па су крајем лета кошнице донели и у Београд. На тај потез одлучили су се због појединих предности које град има у односу на село, када је у питању узгој пчела.

    На Дорћолу се налази 30 кошница са око милион пчела
    © Sputnik / Стефан Ђурић
    На Дорћолу се налази 30 кошница са око милион пчела

    Милион пчела на Дорћолу

    Како кажу, број биљака које пчеле посећују током сезоне много је већи у граду него у руралним срединама, због чега су градске пчеле продуктивније и здравије. У Београду има више од 200 врста и цветају од априла до септембра, па пчеле константно доносе нектар и полен.

    „У сеоској средини, у интензивној пољопривреди и производњи, углавном су заступљене монокултуре, па те пчеле имају само једну пашу током сезоне, а након тога оне немају шта да једу нити које цветове да обилазе. То није добро за њих, јер онда морамо да их прихрањујемо, чувамо, дајемо шећер, а све то утиче на њихов имунитет“, предочава Давид за Спутњик.

    Дарио и Давид Мардешић отварају кошницу
    © Sputnik / Стефан Ђурић
    Дарио и Давид Мардешић отварају кошницу

    Браћа Мардешић кажу да градски амбијент пчелама не шкоди претерано, јер оне током јесени и зиме, када је у Београду загађење највеће, мирују у кошницама. Током сезоне, на пролеће и лето, загађење у главном граду је знатно мање, па тврде да ће мед бити квалитетан.

    „Још једна разлика између града и села је то што у граду нема директних загађивача, тј. највећег непријатеља пчела – пестицида. Немамо никотиноиде, који највише сметају пчелама, не само у Србији, већ и у целом свету. ЕУ их је забранила, цео свет иде ка томe и надамо се да ће их скроз избацити из употребе“, истакао је Давид.

    Дарио и Давид очекују да за годину дана по кошници добију око 20 килограма београдског ливадског меда, што је изнад просека у Србији. Поред ливадског, они праве и багремов и липов мед са Фрушке горе, као и ливадски мед са додацима – цејлонским циметом, морингом и наном и ђумбиром.

    Дарио Мардешић међу пчелињацима
    © Sputnik / Стефан Ђурић
    Дарио Мардешић међу пчелињацима

    Кошнице као лек

    Осим производње меда, план им је и да на простору „Житомлина“ поставе и прву „Апи комору“ у Београду, која иначе служи за лечење пчелињим производима, претежно за инхалирање ваздуха из кошнице, а поготово је погодна за оне који имају дисајне проблеме.

    „Правићемо и разне експерименте помоћу којих ћемо видети како пчеле могу да побољшају здравствено стање врло тешких пацијената и користићемо ’Апи терапију‘ као што је цео свет користи“, каже Давид.

    Давид Мардешић са пчелама
    © Sputnik / Стефан Ђурић
    Давид Мардешић са пчелама

    „Пчеле добродошле у Београд“

    До подручја за кошнице браћа су дошла тако што су на Светски дан пчела 20. маја, заједно са Београским удружењем пчелара, покренули акцију за очување пчела и „урбаног пчеларства“ под називом „Пчеле добродошле у Београд“, након чега им се обратила управа „Житомлина“ и дала им свој простор на коришћење.

    Давид је указао на то да годишње у целом свету нестане најмање 30 одсто популације пчела и позвао све друштвено одговорне компаније да се акцији прикључе и помогну пчелама и пчеларима, а заузврат ће добијати мед за своје потребе.

    У Београду има више од 200 врста медоносних биљака
    © Sputnik / Стефан Ђурић
    У Београду има више од 200 врста медоносних биљака
    „Сви знамо да су заслужне за сваки трећи залогај који конзумирамо. Без њих дефинитивно неће бити живота, нећемо имати чиме да се хранимо и све остало ће бити много мањи проблем. Зато је циљ ове акције да пробудимо свест грађана, да им кажемо да нису толико опасне, да нам неће улетати у станове и нападати нас“, напомиње Давид.

    Београдско удружење пчелара ове године је на Кошутњаку направило азил за све пчеле које су током сезоне ухватили у граду, а које не би успеле да саме опстану.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    урбано пчеларство, мед, браћа, Дорћол, Београд, пчеларство, пчеле
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога