Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    2143
    Пратите нас

    У Тимочкој крајини жене се још увек више пута годишње ритуално окупљају поред речица у част Велике Мајке.

    Живи у шуми, а на ливаде – у дугој хаљини, или нага и расплетене косе – излази како би чула позиве врачара или девојака. Мума Падури је оличење изузетне доброте, али и неизмерног зла – у исто време. Према предању, и веровањима која су се до данас задржала у на истоку Србије, Велика Мајка обожава жене и због њих је спремна да напакости мушкарцима, пише „Национална географија“.

    Краљица ноћи

    У Тимочкој крајини жене се још увек више пута годишње ритуално окупљају поред речица у част Велике Мајке. На окупљања воде и ћерке како би се легенда о Мума Падри преносила даље.

    Словенска митологија не може до краја да се реконструише, а на основу расположивих извора сматра се да има извориште у некој заједничкој индоевропској религији. Словени су све до покрштавања поштовали своје богове, међу којима и Велику или Шумску мајку – Мума Падури.

    Мума Падури је оличење женствености. Описана је као краљица ноћи, великих груди, дуге косе и ноктију. Иако је оличење женствености, понекад се јавља и као ружна старица, са великим и израженим зубима. Мума Падури се може претворити у пласт сена, навиљак сена, ћурку, краву, свињу, пса, коња или козу.

    Читав концепт женствености који се и данас изузетно негује код Влахиња заснован је на легенди о Мума Падури, која опседа лоше мушкарце, а жене чува када је позову. Такође, она брине о плодности, помаже да менструални циклус дође раније, буде што краћи и безболнији, а када остану у другом стању, чува и њихову децу.

    У свом раду „Митска бића српских предања“ о Шумској Мајци пише Слободан Зечевић: „Сматрала се заштитницом бременитих жена, која их често и напада поред тога што их штити. При лечењу деце, бајалице у источној Србији често помињу Шумску Мајку. Из текстова јасно произлази концепт добра и зла, односно да она односи, али и спречава болести, нарочито дечији плач и несаницу.“

    Бајалице, које Зечевић наводи у књизи, звуче овако: „О шумска мати, до сада плака моје дете за твојим, а сада нека плаче твоје дете за мојим“. У Браћевцу би се дете које плаче износило под дрво, па му се бајало: „Добро вече горска мајко, доста је моје дете плакало од твојега, нека сада плаче твоје од мојега“. Или: „Горска мајко, горска вештице, горска Мума Падуре, доста си очи бучила, доста си зунбе церила, доста си моју децу пудила. Ја имам златне ножеве, очи ћу ти извадим, зубе ћу ти поломим, сада се ти плаши од мене и моје деце, па бежи у гору и воду, ту места више немаш.“

    Баба Јага, Горска Мајка, Баба Клоаната

    Слободан Зечевић у свом раду још пише да се осим у источној Србији, у Шумску Мајку се верује и у Банату.

    „Господарица шуме се у источној Србији замишља као лепа жена, јако развијених груди, расплетене црне косе, са дугим ноктима, каткад нага, а каткад одевена у белу одећу. Ово се митско биће могло јавити и у другим облицима. Веровало се да се појављује само ноћу, најчешће око поноћи. Није залазила у села, пошто јој смета дим и мноштво света, па се зато кретала искључиво шумом. Ако би се појавила у облику пласта или навиљка сена, праћена топлим дашком ветра, само би се требало склонити за трновит жбун. Када би ишла шумом, дрвеће би се савијало до земље. Сматрало се да дивно пева. Као већина демона, она је похотљива, па често заводи младе и лепе људе и то најчешће у шуми или у воденицама. Један од казивача прича како је ноћу у милину затекао дивну нагу жену расплетене косе и великих груди, која му се подала, а затим нестала. Касније ју је видео у дрвећу."

    У румунској литератури Мума Падури представља митолошко биће које се често може наћи у народним причама и веровањима. Представљена је као ружна жена која се плаши људи и живи у шумама. Синоним за Мума Падури је Баба Клоаната чији се пандан може наћи у словенској митологији у лику Баба Јаге.

    Слично митолошко биће јавља се и у Бугарској као Горска Мајка, што овој Богињи даје јаку словенску компоненту.

    Прочитајте и:

    Тагови:
    словенска митологија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога