Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    0 760
    Пратите нас

    Видео сам сузе Дијега Марадоне. Било је то 8. јула 1990. године на олимпијској арени у Риму када је капитен немачке репрезентације Лотар Матеус, после финалне утакмице Светског првенства са Аргентинцима, подигао трофеј Жила Римеа над главом.

    Проћи ће тридесет година, а Матеус ће признати грешку судије који је свирао одлучујући пенал против Марадонине екипе. Али од каквог је то сада значаја, само ако је тешко болесни Марадона ценио племенитост свог ривала.

    Италијанске новине после тог финала нису криле радост због туђе несреће, јер су Марадона и његови партнери лишили италијанску репрезентацију шансе да постане светски првак, а на Апенинима је он, лидер Наполија, важио практично за сународника којим су се поносили исто онолико колико су се Сицилијанци дивили дону Корлеону. Новине су биле пуне осветничких наслова: „Ариведерћи, Марадона!“.

    Данас се ове речи могу изговорити само с болом — сада је Дијего Армандо расплакао цео свет.

    ​Свет који ће се, додуше из не баш пријатног разлога, поново залепити за екране  да би се вратио у прошлост и видео његове фантастичне голове, укључујући и гол постигнут у полуфиналу 86. Светског првенства у мечу Енглеска - Аргентина, који је изазвао море емоција широм планете. Судија је сматрао да је Марадона дао гол главом, али је сјајни Аргентинац руком послао лопту у гол, иронично скрећући пажњу новинарима да „ако је и била рука, онда је то божија рука“. Скоро 20 година касније, у свом уобичајеном опуштеном маниру, обавестиће новинаре да је та лопта реванш за пораз Аргентине од Велике Британије у Фолкландском рату.

    Генијални Дијего је стално измишљао нешто ново, и то не само на фудбалском терену. Изван стадиона он није био само херој спортских новинских секција, већ и чести „херој“ скандалозне хронике: дрога, лепотице, укратко, новинари су увек налазили сензације повезане са његовим именом. И појављивање Марадоне у Москви на утакмици Лиге шампиона између „Спартака“ и „Наполија“ такође није прошло без нових авантура.

    Председник Русије Владимир Путин са фудбалским звездама Дијегом Марадоном и Пелеом
    © Sputnik / Сергей Гунеев
    Председник Русије Владимир Путин са фудбалским звездама Дијегом Марадоном и Пелеом

    Неколико дана пре утакмице, Марадона је нестао у Напуљу. Ни жена Клаудија, ни управа клуба нису могли да га нађу. Напуљски тим је био шокиран што је остао без звезде, тим пре што је у Италији утакмица против Спартака завршена нерешеним резултатом без голова. На аеродрому у Напуљу, генерални директор Мођи строго је саопштио новинарима да је стрпљењу управе клуба дошао крај и да Марадони неће бити наклоњени: „Они који не иду са тимом, неће изаћи на терен“.

    Сви су трчали у потрази за Марадоном, недостајало је само још присуство Шерлока Холмса. Пратио сам ову готово детективску причу на италијанској телевизији, јер сам тих дана био у Милану на 50. годишњици краља фудбала Пелеа — све вести су почињале са причама о његовом фудбалском наследнику.

    Марадона се појавио у приватном авиону који је ишао за Москву, што га је коштало тридесет милиона лира. Очигледно је Клаудија затворила очи на још један инцидент свог мужа, пошто је с њим одлетела у Москву. У престижном у то време московском хотелу „Савој“ Марадона се појавио касно увече уочи утакмице и у луксузној бунди отишао на Црвени трг. Следећег дана, 7. новембра, требало је да се одржи традиционална парада и главни трг државе, како то обично бива, био је затворен за јавност.

    Али дошао је главом и брадом Дијего Армандо Марадона! За њега су у СССР-у отворили Црвени трг.

    И у пратњи полиције, прошетао је по празном тргу. Пратио га је новинар Карло Аљвини, којег је Марадона позвао са собом под условом да не постави ниједно питање о предстојећој утакмици. Аљвини се присетио како Дијега није спашавала ни луксузна бунда на продорном хладном ветру. Вратио се у хотел у три сата ујутру и загревао сат и по времена у бару хотела, уопште не мислећи о предстојећој утакмици.

    Следећег дана, након што се наспавао, састао се са тренером Албертом Бигоном, који је послао Марадону да гледа утакмицу са трибина. Али сат времена пре, схватајући да је улог у игри са тимом Олега Романцева веома висок, променио је мишљење и укључио вођу тима, али само у резерву. У свлачионици Дијего је смогао снаге да се извини својим партнерима и ушао је на терен у другом полувремену. Али, као и у Напуљу, није успео да Черчесову да гол из игре. Марадона је могао да постигне гол само у чувеном за Спартак победничком извођењу пенала, али Италијанима ни то није помогло.

    Када је стигла тужна вест о смрти највећег фудбалера, позвали смо главног тренера руске репрезентације Станислава Черчасова. Он је замолио да преко новина пренесимо најискреније саучешће Дијеговим најмилијим и читавој фудбалској светској породици. Наравно, сетили смо се и оних мечева где се о Марадони лично „бринуо“ талентовани играч одбране „Спартака“ и репрезентације Василиј Куљков, који је недавно преминуо. Италијанска „La Stampa“ је тада, дивећи се игри Василија, сликовито написала да је Куљков буквално прогонио Марадону по целом терену, не дајући му да дише. Иронијом судбине, напустили су овај свет један за другим, Марадона и његов старатељ на фудбалском терену.

    Черчесов се присетио како им је тешко пао нерешен резултат на напуљском стадиону „Сан Паоло“, где су углавном морали да играју у одбрани, што играчи Спартака никада нису волели. Рекао је да су се за московски меч припремали хладне главе, није их ометала мисао да ли ће се Марадона појавити на терену или не. Рекао је да, када је Марадона стао на једанаестерац, одлучио је да не гата, ослањајући се на реакцију, али је сјајни Дијего реализовао пенал, како играчи воле да кажу — на паузи (не ударајући лопту из првог залета).

    Станислав Черчесов се присетио и како је са Марадоном разменио неколико речи захвалности на доброј игри испод трибуна у близини свлачионица. Срели су се касније на Купу конфедерација и на жребу за Светско првенство, и попричали накратко: „Марадона није заборавио да смо играли један против другог“.

    Једном је Марадона рекао да би мењао сто својих голова за један гол дат Лаву Јашину. А данас је Пеле са тугом изјавио: „Једног дана ћемо Марадона и ја шутирати лопту на небу“.

    Можда би Марадона са захвалношћу одговорио великом Бразилцу да би у таквој утакмици за сваког од њих играла „божја рука“.

    Тагови:
    Црвени трг, Москва, Дијего Марадона
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога