Слушајте Sputnik
    Живот
    Преузмите краћи линк
    11971
    Пратите нас

    Од античког доба до данас, светску историју обликовале су бројне династије за које се везују бројне победе, порази, савези и интриге. Моћне династије усмеравале су светску политику, финансије али и културу и уметност.

    Национална географија“ направила је листу од десет „краљевских“ породица које су обликовале историју човечанства.

    1. Династија Плантагенет

    Династија Плантагенет, која је изнедрила 15 енглеских владара, потиче од анжујских грофова Француске. Ову енглеску краљевску династију успоставио је у 12. веку Хенри Други Плантагенет, син Жофруе од Анжуја. Верује се да њихово породично име потиче од латинске речи планта гениста што је назив за сирак, зато што је отац родоначелника династије, Жофруа петог, често носио гранчицу сирка на својој капи.

    За време владавине ове династије (од 1154. до 1485. године), Енглеска је доживела процват. У њихово време настала је уметност коју данас доживљавамо карактеристичном за Енглеску, а готски стил који је инспирисао једну од највелелепнијих грађевина тог времена, Вестминстерску опатију, био је веома популаран, пише „Кафенисање.рс“.

    Оформили су законе који су обликовали Енглеску, а за време њихове владавине настала је и контроверзна повеља Магна карта. Чак и Парламент Енглеске има своје корене у владавини Плантагенета, као и престижни универзитети Оксфорд и Кембриџ.

    Владавина династије Плантагенет завршила се 1485. смрћу Ричарда трећег ког је у бици потукао Хенри Тјудор, након чега је на чело земље довео своју породицу.

    2. Јулијевци-Клаудијевци

    Две моћне породице Старог Рима спојиле су се у још већу династију која је исписала историју царства. Династија Јулијевци-Клаудијевци односи се на пет највећих римских царева који су владали између 14. пре нове ере и 68. године и били су повезани браковима или усвојењем: Август, Тиберије, Калигула, Клаудије и Нерон.

    Све је почело са Октавијаном Августом, првим римским царем који је посмртно усвојен од стране свог ујака Гаја Јулија Цезара након Цезарове смрти. Он је био револуционарни диктатор и државник са визијом који је поставио темеље за романизацију Западне Европе.

    Све је почело са Октавијаном Августом, првим римским царем који је посмртно усвојен од стране свог ујака Гаја Јулија Цезара након Цезарове смрти.

    Свих пет царева пратило је сличан образац. На власт су дошли кроз породичне везе, Царству су додали нове територије, покренули огромне грађевинске пројекте, народ их је волео, али су их њихови сенатори одбацили. Калигула је остао упамћен као деспотски владар који је свог коња Инцитата именовао за конзула и убијен је од стране члана преторијанске гарде. Клаудије је напао Британију и Мауританију и припојио их Царству. Верује се да га је отровала његова четврта жена Агрипина како би њен син Нерон што пре дошао на власт. Јулијевско-клаудијевска династија се угасила Нероновим самоубиством 68. године.

    3. Династија Птоломеја

    Оснивач династије Птолемеја био је један од војсковођа Александра Великог - Птолемеј. Након Александрове смрти 323. године п.н.е, сваки од његових верних генерала постао је намесник неког региона велике империје. Птоломеј је добио Египат и 305. п.н.е. самопрогласио се за краља Птолемеја првог. Египћани су га прихватили као наследника фараона и његова династија је владала Египтом три наредна века.

    Птолемеј први освојио је нове територије, међу којима су Кипар, Палестина и многа грчка острва. Током његове владавине изграђена је чувена Алексадријска библиотека која је Александрију претворила у центар науке и уметности, а Египат у политичку и економску престоницу древног света. За време владавине династије Птолемеја, земља је задобила бројне ожиљке ратујући са династијом Селеукида чији је оснивач такође један од војсковођа Алексадра Великог. 

    Најзвучније име династије Птолемеја је Клеопатра седма која је изазвала сукоб између Рима и Египта. Побунила се против свог брата и супруга Птолемеја дванаестог и свргнула га уз помоћ Јулија Цезара.

    Август је 31. године поразио Клеопатру и Марка Антонија бацивши Птолемејиде на колена. Клеопатриним самоубиством престаје да постоји династија која је три века управљала судбином целог Медитерана.

    4. Династија Минг

    Након упешног уклањања монголске династије Јуан са чела кинеске империје, 1368. године дошао је на престо први цар династије Минг. Џу Јуен Џанг, чије је царско име било Хунг-ву, убрзо је постао окрутан и моћан владар који је водио своју војску у инвазију на Монголију, а до своје смрти 1398. имао је већи део централне Кине у својим рукама и приморавао је Кореју да плаћа данак.

    Цар Хунг-ву, оснивач династије Минг.
    © Wikipedia
    Цар Хунг-ву, оснивач династије Минг.
    За време владавине династије Минг, Кина је достигла материјални просперитет и социјалну сигурност. Број становника нарастао је до невероватних 200 милиона, са војском која је бројала преко милион војника.

    Цареви из династије Минг покренули су амбициозне пројекте: обезбедили су моћну флоту којом је истраживач и поморац Џенг Хе пловио до Африке, затим обнова Великог канала и учвршћивање Кинеског зида. У 15. веку главни град постао је Пекинг.

    5. Клан Џингис-кана

    Џингис-кан, чије је право име било Темуџин, био је оснивач и велики кан Монголског царства. Сматра се за једног од највећих владара и освајача у историји, направивши највеће копнено царство на свету које се простирало од Жутог мора до Каспијског језера. Велики кан умро је 1227. године и сахрањен је на тајном месту.

    6. Хабзбурзи

    Хабзбурзи су једна од најпознатијих владарских кућа Европе чије име потиче од швајцарског дворца Хабичтсбург (Јастребов дворац), који је био седиште породице у 12. и 13. веку. Кренувши из југоисточне Немачке, Хабзбурзи су свој утицај проширили и на источне крајеве Светог римског царства. Након само две-три генерације, успели су да досегну царско постоље које ће, уз краће прекиде, држати вековима.

    Династија која је имала доминантну улогу у Европи од 15. до 20. века, подарила је краљеве Енглеској, Шпанији и Португалији. Хабзбурзи су врхунац моћи достигли у 16. веку, да би њихова популарност после Тридесетогодишњег рата значајно опала. Након абдикације шпанског краља Карла петог, династија се поделила на шпанске Хабзбурговце и аустријске Хабзбурговце.

    Франц Фердинанд са супругом Софијом
    © AP Photo / Дарко Војиновић
    Франц Фердинанд са супругом Софијом

    Шпански Хабзбурговци нестали су 1700. године смрћу Карлоса другог који је био физички неспособан и ментално ретардиран због бројних инцеста у његовој породици.

    Наследница последњег аустријског Хабзбурга, Марија Терезија, удала се за лоренског војводу Франца Стефана, па су њихови потомци наставили хабзбуршку традицију под династичким именом Хабзбург-Лорен.

    Последњи монарх династије Хабзбург, Карл први од Аустрије, владао је до 1918, кад је Аустрија постала република. Данашњи главни представник ове породице је Карл фон Хабзбург, син Отоа и унук Карла првог.

    7. Династија Медичи

    Озлоглашени и гламурозни, историја породице Медичи је прича о зависти, интригама, успењу до највиших врхова власти и моралном пропадању. Медичијеви су владали Фиренцом, чиме су је довели до највиших врхова економског, политичког и уметничког напретка.

    Почели су као банкари средње класе и обогатили се тргујући текстилом. Захваљујући својим везама у политичком свету Фиренце, направили су модеран банкарски систем који ће ускоро почети да доминира светом. Склапали су уговоре са самим Ватиканом и осигурали континуирани успон на позицију најмоћниије и најутицајније породице у Фиренци од 13. до 17. века. Банка Медичи постала је најмоћнија институција те врсте у Европи.

    Породица Медичи била је покровитељ уметности, дижући италијанску уметност и књижевност на виши ниво, а Фиренца је процветала под њиховом влашћу. Лоренцо Величанствени спонзорисао је бројна ремек дела и био је Микеланђелов први мецена.

    Медичијеви су изнедрили тројицу римских папа: Лава десетог, Клемента седмог и Лава једанаестог, као и бројне чланове британских и француских краљевских кућа, међу којима је краљица која ће променити судбину Француске.

    Катарина Медичи, краљица Француске од 1547. до 1559. подржавала је римокатолике у борби против хугенота, припадника Протестантске реформистичке цркве Француске и била је у савезу са католичком фракцијом грофа од Гиза који је одговоран за покољ хугенота 1572. године, познат као Вартоломејска ноћ.

    8. Династија Капета

    Династију Капета основао је Иго Капет који је био краљ Француске од 987. до 996. године. Иго је био слаб владар и династија је отпочела територијалну експанзију тек за време Луја шестог Дебелог. Међутим Филип други је први који заслужује титулу првог великог краља династије Капет јер је успео да поврати француске територије које су пале у руке Британаца.

    Шарл четврти Лепи био је последњи мушки потомак династије Капет и престо је 1328. припао породици Валоа, наследницима Капета по споредној линији.
    Пад Бастиље непознатог аутора. Упад побуњеног народа у најомраженији затвор у Француској 14. јула 1789, означио је почетак Француске револуције.
    Династија Капет заслужна је и за многе француске законе и институције које су поживеле све до Француске револуције.

    До касног средњег века, породица Капет већ је била највећа краљевска породица у Европи. Династија је дала 38 француских краљева, 9 португалских краљева, 11 краљева и краљица Напуља, 12 краљева Наваре, 10 краљева и краљица Шпаније, као и небројено много принчева, војвода и грофова који су доминирали западноевропским аристократским породицама од Енглеске до Напуља и од Холандије до Пољске.

    Династија Капет заслужна је и за многе француске законе и институције које су поживеле све до Француске револуције. Такође, они ће остати упамћени као једна од најинцестуознијих династија у историји јер су бракове често морали да склапају рођена браћа и сестре како би осигурали своју позицију. Данашњи потомци ове династије су краљ Хуан Карлос од Шпаније, краљ Алберт други од Белгије и велики војвода Хенри од Луксембурга.

    9. Ротшилди

    Мајер Амшел Ротшилд (1744-1812) био је зајмодавац из Франкфурта чија је стратегија за успех довела његову породицу до највишег врха финансијске и економске моћи. Његов главни циљ био је контрола и раст породичног бизниса због чега је донео одређена правила која је пренео на будуће генерације: само мушкарци могу да воде посао, најстарији син најстаријег сина је глава породице и потомцима се саветује да склопе брак са припадницима фамилије како се новац не би расипао.

    Његов син Нејтан Мајер Ротшилд преселио је породични посао у Лондон и доживео велики успех кад је 1814. године почео да издаје обвезнице за државне кредите што је искористио да прошири свој посао.

    Породица је финансијски помагала британску и Наполеонову војску у Наполеоновим ратовима. Године 1815. помагали су британске колонијалне ратове, а 1818. су одобрили кредит пруској влади. До 1820. Ротшилди су били толико моћни да су били у могућности да помогну Банци Енглеске како би избегла финансијску кризу.

    Упркос својим скромним почецима, ова јеврејско-немачка породица је ускоро водила послове широм света и чак је добила племићке титуле од британске и аустријске владе. Средином 19. века, Ротшилди су достигли врхунац свог пословања након отварања банака у већини европских земаља, остваривања утицаја у Аустрији, Швајцарској, Француској и Немачкој и изградње првих европских пруга. Године 1875, Нејтанов син Лионел позајмио је четири милиона фунти британској влади како би купила акције за Суецки канал. До тада, породица Ротшилд је већ поседовала највеће богатство на свету.

    10. Породица Нехру-Ганди

    Нехру-Ганди је породица која је обликовала модерну Индију и не треба их мешати са Махатмом Гандијем с којим нису у сродству, иако имају исто презиме и борили су се за независност Индије као и он.

    Џавахарлар Нехру био је борац против британске окупације Индије и спроводио је бројне акције које су доводиле до грађанске непослушности због чега је завршио иза решетака. Након што је пуштен 1945. године, играо је важну улогу у преговорима за независност Индије и Пакистана. Године 1947. постављен је за премијера Индије и ту функцију обављао је до смрти, 1964.

    Тито и Нехру потписују споразум на Брионима 1955. године. Леђа им чувају Богдан Црнобрња, Едвард Кардељ и Коча Поповић.
    Тито и Нехру потписују споразум на Брионима 1955. године. Леђа им чувају Богдан Црнобрња, Едвард Кардељ и Коча Поповић.

    Његова ћерка Индира Ганди провела је годину дана у затвору због борбе против британске окупације. Била је премијер Индије између 1966. и 1977. и поново од 1980. до 1984. владајући као диктатор. Дана 31. октобра 1984. Индиру је убио њен лични телохранитељ за ког се испоставило да је један од сикијских завереника.

    Сличну судбину доживео је и њен син Раџив Ганди који је убијен током председничких избора 1991. године кад се једна девојчица опасала и разнела бомбом у савезној држави Тамил Наду. Ово је учињено да би се спречила намера да индијска војска поново уђе у Шри Ланку.

    Политичке амбиције ове породице нису угасила ни два атентата, па је тако Раџивов син Рахул Ганди ушао у политику 2004. године.

    Тагови:
    КЛЕОПАТРА, Ротшилди, династија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога